Srbija (š)trči ka slovu „š“ u svetu

Srbija (š)trči ka slovu „š“ u svetu. Ono što je kontradiktorna suprotnost u njenom „vrlo konfuznom postupku mišljenja“, kako navodi u Danasu Jovan Komšić, je stav da je masa izgubila p o v e r e nj e u elite, rekao bih bilo kog tipa. Poverenje proističe iz v e r e, nezavisno od njenog znanja, u mogućnost promene pod njenim uslovima. Tu Njegoš ne pomaže kada morske daljine i širine poredi sa pukom, narodom, pučanstvom. Grdan ja, što ga pomenu.

„Vladavina nužde i neznanja“ nužno mora biti zamenjena vladavinom struke i znanja, kroz ideje i praksu predstavnika istih. Jasmina je na tragu Đerđa kada tvrdi da izbori postaju besmisleni jer se „svode na reizbore i ritual potvrđivanja odluka koje je donela duboka država“.

Koliko me pamćenje služi ideju Srbije na zapadu promovisao je ministar unutrašnjih dela u vladi Zorana Đinđića, Dušan Mihajlović, političar, pisac „Povlenskih magli“ koga je genijalni Ljuba Popović hvalio jer je od Valjeva sela napravio Valjevo grad, pod sloganom „Crna ovca“.

Elitna grupa, koja koliko sam razumeo izlazi na izbore pod sloganom „Srbija na Zapadu – da se struka pita“ i čine je između ostalih Basara, Vuletić, Komšić, će postati „dovoljno relevantan vesnik novog drugačijeg talasa građanske osećajnosti, izraženije komunikativnosti i razuma“, od skupine arogantnih, jačih, bogatih, beskrupuloznih političkih preduzetnika.

Njih Jasmina kvalifikuje kao veštačke dvojnike, koji obesmišljavaju izbore, vraćajući se na mesto zločina, izbore na kojima su osvojili malo glasova. Stoga je profesor Komšić u pravu u onome što tvrdi, a u krivu u onome što opovrgava.

Dr Radomir Stojanović, Novi Sad

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.