Srpsko lekarsko društvo nije u službi nijednog režima

Ovih dana sam imao jako mnogo obaveza da mi je promaklo da pročitam članak profesora Zorana Radovanovića pod naslovom „Kongres pod kontrolom režima“. Pošto je u njemu iznet čitav niz neistina koje su nanele veliku štetu Srpskom lekarskom društvu (SLD) i nama koji mu volonterski, dakle potpuno besplatno godinama i decenijama verno služimo, molim Vas da u nekom od narednih brojeva objavite moj odgovor.

Izgleda mi da je Redakcija uglednog i uticajnog lista Danas svesna da pojedini „pisci“ u rubrici Dijalog ponekad iznose neosnovane tvrdnje i optužbe, pa se za svaki slučaj obezbedila time što ga objavljuje kao „Lični stav“ pisca, a u fusnoti je napisala da „Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražava nužno i uređivačku politiku Danasa“.

U pomenutom članku izneto je mnoštvo neistina oko 20. kongresa lekara Srbije u organizaciji Srpskog lekarskog društva čije bi pobijanje tačku po tačku zahtevalo bar dve strane Danasa. Suština njegovog nezadovoljstva je u tome što nije uspeo da od Simpozijuma o javnom zdravlju (koji je bio jedan od simpozijuma Kongresa) napravi (lošu) politikantsku predstavu.

Profesor Radovanović je poznati „kritičar svega postojećeg“ iz domena medicine, pa i šire, ali u svojoj ostrašćenoj „borbi protiv režima“ toliko je sklon da zastranjuje da napada i ono za šta apsolutno nema nikakvog osnova.

Ovog puta se u Danasu okomio na 20. jubilarni kongres lekara Srbije, koji je naslovio kao „Kongres pod kontrolom režima“ tako da bi čitalac trebalo da zamisli gomilu rukovodilaca SLD saradnika „DB“, i „BIA“ koji se predstavljaju kao lekari, koje je poslao sam „vrh režima“ da se vrzmaju po kongresnim sesijama sa zadatkom da profesora Radovanovića spreče da ne kritikuje vlast. Lepo je kad neko misli da je tako važan, ali kolega Radovanoviću, nemojte se zanositi. Uveren sam da „režim“ ne obraća pažnju ni na ono što pričate vi, ni što pričam ja.

Na nesreću profesora Radovanovića više hiljada lekara u Srbiji savršeno dobro zna da, bar za poslednjih 14 godina (za šta mogu da garantujem životom) tokom kojih se moja malenkost, ne kao predsednik, nego kao prvi sluga ove dragocene institucije našeg naroda nalazi na njegovom čelu, SLD ni jedan jedini trenutak nije bilo u službi bilo kog, pa ni ovog „režima“. Možda je upravo zbog toga SLD, od svih tzv. „demokratskih vlasti“ od 2000. godine do dana današnjeg bilo u potpunosti ignorisano (uz časne izuzetke od nekih retkih dobrih ljudi iz Grada Beograda i ponekog privrednika).

1. Sasvim neočekivani uzrok ljutnje profesora Radovanovića prema SLD nastao je kad se ono nije njemu pridružilo u napadima na „Krizni štab“. On, koji očigledno sebe smatra najvećim ekspertom u Srbiji (što nisam kvalifikovan ni da osporim ni da potvrdim) za sve epidemije, nezadovoljan je što nije pozvan u „Krizni štab“ da rešava probleme pandemije izazvane korona virusom. Inače, da je kojim slučajem od SLD traženo da predloži kandidate za „Krizni štab“, nikom od nas iz Upravnog odbora ne bi ni na um palo da nekog od nas predloži, već bi o potencijalnim kandidatima konsultovali naše specijalističke sekcije iz tih oblasti. Po mom skromnom uverenju, vlasti su napravile grešku što u „Krizni štab“ nisu pozvale upravo profesora Radovanovića.

Ako bi prihvatio, radio bi isto što i dr Predrag Kon, koga inače lično veoma cenim. Jedino bi možda restrikcije i/ili relaksacije protivepidemijskih mera uvodio nedelju pre ili nedelju kasnije nego on. Ako bi pak odbio da uđe u „Krizni štab“, morao bi da ćuti i „režim“ ga ne bi stalno imao na grbači.

2. Ja sam inače bio i sada sam potpuno uveren da profesor Radovanović nije imao nikakvu čarobnu formulu za suzbijanje pandemije. I laici znaju da su u svetu isprobane razne formule, od potpune ignorancije epidemije do totalnog „zaključavanja“ i da se nijedna nije pokazala spasonosnom, već da su se sve zemlje dovijale kako su znale i umele prema trenutnoj situaciji.

Da je moja melenkost, kao profesor Radovanović, kojim slučajem ipak znala tu „spasonosnu formulu“, javno priznajem da bih je verovatno ponudio i predsedniku SAD, gospodinu Donaldu Trampu (verujem da bi mi za nju dao milijardu dolara, jer ako nije pokraden, kako tvrdi, ne bi izgubio izbore za drugi predsednički mandat).

To nepoverenje u Radovanovićeva „jedinstvena“ znanja kako suzbiti epidemiju korona virusa je glavni i jedini razlog, a ne „služenje režimu“, što mu se moja malenkost, i Uprava SLD nismo pridružili u „kritici Kriznog štaba“, pogotovo što je bilo očigledno da su se on i njegovi istomišljenici služili i neistinitim, za lekare providnim manipulacijama, na koje su se mogli „upecati“ ili samo neupućeni laici, ili oni zlonamerni čiji je moto „što gore, to bolje“, što nikad nije bio, a nadam se nikad neće ni biti moto SLD. Kolega Radovanoviću, budite potpuno sigurni da smo imali makar malo vere u vaša jedinstvena znanja koja vam je valjda kao svom izabraniku sam Gospod Bog u potaji saopštio, podrška SLD bi došla odmah, i bila bi čvrsta kao granitna stena.

3. Svojim člankom ste me dodatno razočarali. Vi savršeno dobro znate, ali ste to prećutali, da je pomenuti kongres bio pripremljen za 29. i 30. maj 2020, da je zbog pandemije odložen, da je ponovo zakazan za 2. i 3. decembar 2021. (u međuvremenu su stomatolozi koji su na njemu bili prihvatili da održe celodnevni simpozijum otkazali svoje učešće), ali je zbog neočekivanog pogoršanja epidemije ponovo morao biti odložen. Zatim je Kongres po treći put zakazan za 24. i 25. novembar 2022. (što je bio jedini slobodni termin u hotelu Kraun Plaza), a u junu 2022. i kardiolozi su otkazali svoje učešće.

Tako smo se skoro pred letnji raspust kad svi negde putuju iznenada našli u teškoj situaciji ne znajući šta da radimo, pa smo se obratili doc. dr Verici Jovanović, predsednici Sekcije za socijalnu medicinu SLD, da ako je ikako moguće na brzinu organizuje „simpozijum o javnom zdravlju i kovidu“ da bi se već zakazani kongres ipak održao (a ne da bismo „služili režimu“). Ona je to jedva i sa zadrškom prihvatila jer je vreme bilo jako kratko da se uradi sve što je neophodno a što zna svako ko je ikada organizovao neki veliki skup.

4. Za razliku od vas koji izgleda ne verujete podacima „Instituta za javno zdravlje – Batut“, ja verujem da se lekari koji rade u njemu ne bave manipulacijama i falsifikatima. Pritom, ni ja ne verujem da su svi njihovi podaci apsolutno tačni, jer mi je kao lekaru koji se 40 godina bavio praktičnom medicinom (koliko znam vi ste sve vreme bili tzv. „salonski lekar“) potpuno jasno da lekarima koji „Batutu“ šalju podatke nije u svakom pojedinačnom slučaju lako da sa potpunom sigurnošću kažu da li je neko umro baš od kovida ili od kakve druge bolesti, pogotovo što su obdukcije bile strogo zabranjene.

Zbog toga sam sasvim siguran da nijedna zemlja u svetu nema apsolutno tačne podatke i da je sitnih odstupanja moralo i bilo u svim zemljama sveta. Pitam se, s kojim pravom vi i vaši istomišljenici faktički tvrdite da lekari „Batuta“ falsifikuju podatke a pritom u podatke iz svih drugih zemalja nemate ni najmanje sumnje.

5. Dobro je za svaku zemlju da ima opoziciju kao korektora vlasti. Međutim, ako je „opozicionar“ sklon (lako shvatljivim) manipulacijama i neistinama, on opoziciji nanosi veliku štetu. Ovakvim napisima vi, profesore Radovanoviću, zaslužujete da vas „režim“ za koji tvrdite da „kontroliše kongrese koje organizuje SLD“ a koji tako strasno napadate, debelo plaća, jer mu daleko više koristite nego štetite.

6. Koristim priliku da vas zvanično obavestim da su 2. decembra 2022. raspisani izbori u SLD na svim nivoima. Pozivam vas da se kandidujete za predsednika SLD i da ga svojim izborom spasite „režimskog uticaja“.

Autor je predsednik Srpskog lekarskog društva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.