Šta mislim kad kažem „izdajnik“

Raduje me što gospođa Čongradin, kao dobar novinar, zapaža da smo mi jedna od retkih političkih organizacija u Srbiji koja se bavi temom Kosova i Metohije i koja napada vlast po tom pitanju.

Kako i sama kaže u tekstu, Vuk Jeremić se po tom pitanju „umirio“, a ni ostali nisu posebno aktivni.

Čudno je doduše kako gospođa Čongradin nije primetila da pokret Oslobođenje iz nedelje u nedelju, često i na stranicama ovog lista (na čemu smo zahvalni) napada Aleksandra Vučića za pljačku, korupciju i veze sa mafijom.

U tome smo dosledni od našeg osnivanja, a često smo i bili ti koji su otkrivali neke afere i konekcije Jajinačkog klana na čelu sa braćom Vučić i kriminala u Srbiji.

Zbog nekih od njih, našem osnivaču Milanu Dumanoviću trenutno se sudi po tužbi direktora BIA.

Takođe da smo u danas gorućim ekološkim pitanjima Rio Tinta i Ling Longa prvi podržali lokalne aktiviste i praktično izmestili te teme sa lokalnog nivoa na nacionalnu pozornicu, sve vreme uperujući prst u režim i njihove mutne radnje koje su omogućile devastaciju životne sredine Srbije.

Istina je, mi smatramo da je pitanje Kosova i Metohije jedno od ključnih za opstanak ovog režima – jer se trgovinom srpskim suverenitetom na Kosovu Vučić održava na vlasti i dobija zapadnu podršku, dok je sa druge to pitanje u srcu ogromnog broja Srba i ogoljivanje Vučićeve izdaje je ono što će ga na kraju srušiti sa vlasti.

Da, mi ga napadamo za izdaju – jer je Albancima prepustio pravosuđe, tužilaštvo, policiju, carine, telekomunkacije i energetski sistem. Smatramo da je protivustavno razmontirao ceo državni sistem Srbije koji je postojao u srpskim sredinama na KiM.

Da je protivpravno i protiv interesa Srbije potpisao Briselski i Vašingtonski sporazum, kao i tzv. Mini Šengen.

Mi ga ne napadamo, kao što gospođa Čongradin smatra, za sam čin razgovora sa Albancima, niti bi bilo kome od nas, a posebno meni koji sam rođen u selu Smać kod Prizrena i odrastao u multietničkoj sredini, palo na pamet da imamo takve šešeljevske ispade.

Uostalom, pre samo tri nedelje, režimski tabloidi su mene napadali jer sam bio na svadbi sina svog prijatelja, bujanovačkog preduzetnika Afrima Alijua.

Nemam problem da se sa Albancima razgovara, ali uvek u okviru Ustava Srbije i Rezolucije 1244. Vučić grubo krši oba dokumenta.

Jedan sam od retkih političara koji je rekao da nema ništa protiv da etnički Albanac bude predsednik ili premijer Srbije, svakako bi posao obavljali bolje od trenutnih lopova i izdajnika na tim pozicijama.

Razgovor je problem u još jednom slučaju: ne može da se razgovara sa ratnim zločincima i kriminalcima.

Zbog toga Tači i Haradinaj nisu prihvatljivi pregovarači i zbog toga sam oštro kritikovao sastanke sa njima. To je moralna pozicija i mera samopoštovanja nas kao nacije, da ne sedate za isti sto sa direktno odgovornima za masakre nad Srbima.

A vidimo da Vučić samo sa kriminalcima krvavih ruku može da razgovara i nađe zajednički jezik, pošto Kurtija dijalog po svemu sudeći ne zanima.

Iskoristiću priliku da istaknem razliku između pokreta Oslobođenje i Dveri, pošto smo „stavljeni u isti koš“.

Prvo, ja nikada ne bih razgovarao sa Aleksandrom Vučićem niti mu dolazio na kanabe u Vilu Mir.

Drugo, nikada ne bih rekao da je njegova (izdajnička) kosovska politika konstruktivna i da je treba podržati.

Treće, nikada ne bih izašao na Vučićeve lažne izbore, na koje se mnoge lažne patriote sada spremaju, nadajući se mrvicama sa njegovog stola.

Mafija se ne ruši na izborima.

Autor je predsednik pokreta „Oslobođenje“.