Stravično iskliznuće brzog voza logike

Autori odgovora na tekst objavljen u Danasu pod naslovom „Državnim novcem školuju mašinovođe za Nemačku“ zameraju našem novinaru da je „neprofesionalno propustio da kontaktira školu ili Ministarstvo prosvete“, tojest da „čuje drugu stranu“, čime pokazuju iznenađujuću oskudnost medijske pismenosti. Tekst o kom je reč je analiza već objavljene vesti, a ne vest kao takva. Načelo druge strane se primenjuje kad postoji „prva strana“, tojest kad jedna strana iznosi tvrdnju na račun druge strane, na koju onda druga strana mora imati pravo odgovora. Načelo druge strane se primenjuje i onda kada postoje nezvanična novinarska saznanja koja se zatim proveravaju kod druge strane, a kada prvu stranu predstavlja novinarski izvor.

U ovom slučaju nijedan od tih uslova nije ispunjen. Vest je već objavljena i nije sporna, niti je Ministarstvo u svojoj reakciji na bilo koji način demantuje. U tekstu se ne iznosi nijedna tvrdnja na račun škole ili Ministarstva već se analiziraju efekti i rezon odluke da se potpiše sporazum kojim će srpska škola nemačkoj firmi obezbeđivati radnike. U tom cilju su pozvani nezavisni stručnjaci da pruže svoj sud o ovom postupku Železničke tehničke škole. Složićete se da ni škola ni Ministarstvo nisu nezavisni u ovom slučaju.

Stav Ministarstva je inače dat već u prvom paragrafu teksta, dok je u drugom paragrafu preneto i pozitivno pisanje nemačkih medija o ovom sporazumu. Toliko o „neobjektivnosti“.

Ali, od medijske nepismenosti daleko su ozbiljniji lančani logički sudari u razmišljanju Ministarstva.

Ministarstvo tako prvo kaže da u Srbiji već ima 1.259 nezaposlenih železničara, da ih se prošlog meseca na biro prijavilo još 59, dok su poslodavci prijavili potrebu za – „NULA (i brojkom 0) železničara“ (direktan citat Ministarstva, uključujući velika slova).

Ali, samo par rečenica kasnije, Ministarstvo se pita ko će to da unapređuje srpske železnice ako ne mladi obrazovani kadrovi. Poštovani autori odgovora u ime Ministarstva prosvete: koji to kadrovi, kad je potražnja za njima „NULA (i brojkom 0) železničara“, kako ste sami u svom odgovoru napisali? Gde će se oni to zaposliti kad u Srbiji već ima 1.259 nezaposlenih železničara, a samo ih se prošlog meseca na biro prijavilo još 59?

Za koja to radna mesta vi njih obrazujete u Železničkoj školi, kad u Srbiji postoji potražnja za NULA (i brojkom 0) železničara. Kako se izbacivanje novih kandidata za obrazovne profile za koje je tražnja NULA (i brojkom 0) uklapa u napore Vlade Srbije da uspori odlazak mladih iz Srbije? Kako se sporazum sa inostranom kompanijom, kojim se uspostavlja direktan transportni kanal „škola u Srbiji – posao u Nemačkoj“ uklapa u državnu strategiju zadržavanja mladih u zemlji? Kako se obrazovanje kadrova za kojima je tražnja NULA (i brojkom 0) uklapa u Vladinu ideju usaglašavanja srpskog obrazovnog sistema sa potrebama srpske privrede?

Poštovani autori odgovora u ime Ministarstva prosvete, slažemo se s vama da se roditelji dece koja će se u srpskoj školi obrazovati za posao u Nemačkoj raduju ovom ugovoru, jer će njihovoj deci omogućiti bolji gastarbajterski život negde van granica naše zemlje, ali ako se i Ministarstvo s tim stavom slaže, onda kapitulaciju objavite javno i pošteno priznajte da niste kadri da unapredite prilike za život mladih – u Srbiji, pa da onda sve škole preorijentišemo na izvoz đaka tamo gde sunce tuđeg neba možda ne greje kao ovde, ali se posao dobija odmah.

I tačno je da neki od đaka Železničke škole neće hteti da odu u Nemačku, ali poštovano Ministarstvo prosvete – gde će se oni onda zaposliti u Srbiji, kad za njihovim obrazovanjem ovde postoji potražnja od NULA (i brojkom 0) radnih mesta? A oni koji odu, kažete otišli bi inače. Možda. Ali da ste se potrudili da im umesto železničkog, ponudite moderne obrazovne profile za kojima potražnja nije NULA (i brojkom 0), onda možda i samo možda – ne bi otišli.

Za kraj, ostavljam vas uz reči Erazma Roterdamskog: „Glavna nada jednog naroda leži u primerenom školovanju mladih“. Ključna reč je – primerenom.

Srdačan pozdrav.

Autor je urednik Ekonomije u listu Danas