Tačka na slučaj Danice Popović

Navedene kampanje imale su za cilj da se dr Danica Popović predstavi kao politički progonjena osoba, prvenstveno zbog kritika koje iznosi na račun aktuelne vlasti. Uveren sam da bi sve vlasti na svetu poželele takve kritičare, koji smatraju da time što podržavaju opoziciju mogu nesmetano da vrše krivična dela i da zbog toga ne mogu da budu sankcionisani.

Za razliku od uređenih društava u kojima bi univerzitetski profesor, koji je četiri meseca nakon smrti svog kolege njegovo autorsko delo prisvojio i predstavio kao svoje, bio marginalizovan i javno osuđen od strane čitavog društva, u Srbiji takvu osobu „slobodni mediji“ pokušavaju da predstave simbolom moralnosti i poštenja.

Šta je sledeće?

Da počnu da relativizuju krivična dela ubistva i trgovine narkoticima, samo zato što su ih učinile osobe koje su njihovi politički istomišljenici?

Postupak utvrđivanja neakademskog ponašanja dr Danice Popović pokrenut je, vođen i okončan u skladu sa propisima BU, u prvom redu Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi PISANIH radova (a ne naučnoistraživačkih radova, kako to pojedini kvaziintelektualci žele da predstave) i sve instance na BU potvrdile su da je dr Danice Popović plagirala autorsko delo prof. dr Stojana Babića.

Da je prevod PISANO autorsko delo potvrđuje član 2 Zakona o autorskim i srodnim pravima: „pisanim delom smatraju se naročito: knjige, brošure, članci, PREVODI…“

Kvaziintelektualci ne znaju da se prevod eksplicitno navodi kao pisano autorsko delo, jer predstavlja intelektualnu tvorevinu nastalu kao proizvod ljudskog duha i ne znaju da je sa pravnog aspekta svejedno da li je utvrđen plagijat doktorske disertacije ili plagijat prevoda udžbenika, pošto se u oba slučaja radi o plagijatu autorskog dela.

Stručna komisija je, korišćenjem specijalizovanog (antiplagijat) softvera „Turnitin“ i upoređivanjem spornih udžbenika, utvrdila da je 27 odsto autorskog dela dr Danice Popović identično autorskom delu prof. dr Stojana Babića ili je u njemu izmenjena jedna do nekoliko reči. Softverska analiza pokazala je da u svakom od sledećih poglavlja: 4, 5, 7, 8, 9, 10 i 11 postoji između 50 odsto i 70 odsto doslovnog preklapanja autorskog dela dr Danice Popović sa autorskim delom prof. dr Stojana Babića.

Takođe, Stručna komisija je istakla da su autorska dela dr Danice Popović i prof. dr Stojana Babića identična čak i u situaciji kada su njihovi izvornici (udžbenici na engleskom jeziku) različiti, što jasno ukazuje da je dr Danica Popović samo kopirala prevod prof. dr Stojana Babića.

Međunarodna prevodilačka povelja, na koju se u svom izveštaju poziva Stručna komisija, a koje su u obavezi da se pridržavaju svi prevodioci, u okviru „Prava prevodilaca“ definiše sledeće: „Prevodilac je nosilac AUTORSKOG PRAVA na svoj prevod i njemu, usled toga, pripadaju ista ovlašćenja kao i autoru izvornog dela“ (tačka 15) i „Prevod, budući INTELEKTUALNA TVOREVINA, uživa pravnu zaštitu koja se priznaje delima duha“ (tačka 14). Članom 22 Kodeksa profesionalne etike UB plagiranje je definisano kao: „PROTIVZAKONITO PRISVAJANJE TUĐIH INTELEKTUALNIH TVOREVINA I NJIHOVO PRIKAZIVANJE KAO SVOJIH“. Izgleda da samo „slobodnim medijima“ i kvaziintelektualcima nije jasno da po zakonu i po propisima BU zloupotreba tuđeg prevoda, kao tuđe intelektualne tvorevine, predstavlja klasičan plagijat.

Nastavno-naučno veće Ekonomskog fakulteta utvrdilo je plagijat dr Danice Popović i izreklo joj je meru javne opomene. Time se fakultet bezuslovno ogradio od moralno neprihvatljivog ponašanja dr Danice Popović, uputivši poruku najširoj javnosti da je takvo ponašanje neprimereno članovima akademske zajednice.

Odbor za profesionalnu etiku BU, kao drugostepeni organ, odbacio je žalbu dr Danice Popović i potvrdio je odluku Ekonomskog fakulteta o njenom plagijatu, čime je stavljena tačka na to nedelo.

Na kraju, dr Danica Popović je jednoglasnom odlukom Nastavno-naučnog veća udaljena sa predmeta Međunarodna ekonomija zbog dokazanog plagijata.

Čitaoce dnevnog lista Danas ne treba da čudi podrška dr Danici Popović od strane nekoliko kvaziintelektualaca, jer oni funkcionišu po principu džuboksa (vi ubacite novac i „izaberete pesmu“, a oni je horski pevaju). Nema tu nimalo ni principa, ni morala, ni časti, a ponajmanje pameti.

Po svemu sudeći pojedini „poslanici“ „poslaničku platu“ u „Skupštini „slobodne“ Srbije“ zarađuju narikanjem i oplakivanjem dokazanih plagijata. Kako će im „poslanički mandat“, po svemu sudeći, trajati još najmanje 10 godina, predlažem im da svoje usluge ponude svim plagijatorima u Srbiji, uz sledeći slogan: „Ako ste protiv Vučića i ako Vam otkriju plagijat, dvadeset kvaziintelektualaca nariču za Vas.“

Autor je bivši student Ekonomskog fakulteta