Teatar apsurda Saše Radulovića

Ako krenemo od naslova „Specijalizovani analitičar Pinka i Informera“ a reakcija je na tekst koji je objavio Danas, evidentna je besmislenost.

G. Biljić je dobio ovoga puta zaista težak zadatak. Trebalo je da odreaguje na tekst u kome sam kao autor objasnio da pokret Dosta je bilo nema pravni legitimitet, pozivajući se i citirajući određene članove Zakona i Statuta UG Dosta je bilo. Ali Biljić je u širokom luku zaobišao te činjenice i nije ih komentarisao. Verovatno je to i razlog što se g. Biljić u svom tekstu nije potpisao kao član pravnog tima Dosta je bilo i advokat Saše Radulovića, kako se inače predstavlja, jer postoje stvari koje ni najbolji advokati, kakav je verujem g. Biljić, ne mogu odbraniti.

Ima jedna rečenica u tekstu g. Biljića koja je prava novost i za mene. Naime on kaže kako ja nisam izbačen, već sam „sam napustio pokret“. Posle osam meseci upornog i konstantnog ponavljanja da sam izbačen, posle toliko tekstova, komentara na društvenim mrežama, posle toliko izjava samog Radulovića da sam isključen, g. Biljić tvrdi suprotno. Ovaj stav g. Biljića, verujem, proizlazi iz činjenice da kao advokat pravilno tumači član 7 Statuta koji kaze da samo Skupština može isključiti člana iz Udruženja.

U tekstu aludirajući na mene g. Biljić kaže „kada se neko lažno predstavlja kao ovlašćeni zastupnik a to nije, onda se primenjuje zakonik, i to krivični“. G. Biljić je imao osam meseci vremena da podnese krivičnu prijavu Tužilaštvu, ali je to odlučio da uradi baš na ročištu na kom se Saša Radulović pojavljuje u svojstvu okrivljenog. Te vrste zastrašivanja smo navikli da gledamo, ali upravo od onih koje DJB navodno najviše prezire. Podnošenje same krivične prijave ne znači ništa. I protiv šefa odborničke grupe DJB u Nišu u opštini Medijana je takođe podneta krivična prijava za lažno predstavljanje po istom članu, ali da ostavimo Tužilaštvo da radi svoj posao. Na mestu g. Biljića ja bih pre razmislio o delu iz člana 334 KZ „lažno prijavljivanje“, koji kaže „ko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine“.

I još jedan apsurd za kraj. Kaže g. Biljić „konačnim rešenjem izborne komisije Klanščekova lista pod tim imenom (Dosta je bilo) je odbačena“. Ali prećutkuje da je njegovu listu izglasao SNS. Ne kaže da je protiv liste koju je zastupao g. Biljić bio podnet prigovor Opštinskoj izbornoj komisiji zbog postojanja dve liste sa istim imenom, od kojih jedna (Biljićeva) nije imala overiteljski broj, jer je bila falsifikovana, antidatirana i overena na Savskom vencu. Ne kaže ni da je za odbijanje njegove liste zbog navedenih nepravilnosti glasala DS i cela koalicija okupljena oko DS. Ne kaže da je takvu, falsifikovanu listu, odobrila koalicija okupljena oko SNS koja je imala većinu u izbornoj komisiji. Za izlazak na izbore na Vračaru Dosta je bilo treba da zahvali isključivo Aleksandru Vučiću i SNS, i to su nesporne činjenice.

Imajte uvek na umu te činjenice kada me u pokušajima diskreditacije vezujete za SNS. Takođe, uvek se setite nekih ranih radova Saše Radulovića dok je bio bloger B92, tako 30. 04. 2012. piše „kada bi me primorali da biram između SNS i DS, izabrao bih SNS“. Setimo se i izjave za NIN iz tog perioda „Verujem Vučiću jer se Srbija promenila nabolje“ 10. 02. 2013. Radulović takođe piše „Prvi potpredsednik vlade je najozbiljnije moguće shvatio borbu protiv korupcije…. Šta god mislili o motivima prvog potpredsednika vlade, uspesi su nesporni“. Nema toga što se 2013. nije znalo o Vučiću a da se danas zna. Sukob Radulović – Vučić je samo sukob dve sujete i ništa više.

Sve vrednosti za koje se Dosta je bilo zalagao „širimo činjenice, a ne glasine“, „stojimo iza svojih reči“, „da nas vode najbolji“, „sistem, a ne vođa“, postoje još samo na sajtu, ali je zato g. Biljić sada osigurao sebi mesto na beogradskoj listi.

Autor je zastupnik grupe građana DJB – Vračar