Povodom teksta prof. Radoša Ljušića, objavljenog u Listu Danas od 15. juna 2020. pod naslovom „SNS je zaboravio svoje osnivače i Tomislava Nikolića“, nije moguće da zarad istine se ne oglasim sa nekoliko rečenica, kojima se neću spustiti na nivo pisca navedenog teksta u kome je izneo dosta toga neistinitog i ružnog.
SNS nije osnovalo Predsedništvo, već je Tomislav Nikolić, nakon što je sa grupom narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Srbije formirao poslanički klub „Napred Srbijo“, otpočeo postupak formiranja SNS, u kome je učestvovalo dosta aktivista širom Srbije, koji su svojim potpisima omogućili formiranje SNS, a na osnivačkoj Skupštini izabrali Predsedništvo SNS.
U tekstu prof. Ljušića dosta toga je negativno napisano o Tomislavu Nikoliću, čak i nekim ličnim osobinama koje nisu tačne a ni primerene.
Nisam razumeo šta je bio cilj napisanog teksta. Jer da je, kao istoričar prof. Ljušić, koristio činjenice, morao je da napiše da je Tomislav Nikolić održao reč datu narodu Srbije i bio predsednik svih građana Srbije bez obzira na partijsku, versku ili nacionalnu pripadnost.
Zato se nije rukovodio i pri izboru svojih saradnika partijskom pripadnošću.
Posebno je profesor Ljušić trebalo da istakne da je poštovao Ustav i zakone, da je skromni Šumadinac za vreme svog mandata kao predsednik, Srbiju približio i pomirio sa mnogim narodima na zapadu, severu i jugu a sa nekima na istoku uspostavio čelično prijateljstvo koje je dodatno omogućilo prosperitet Srbije.
Da je za vreme svog mandata Tomislav Nikolić podsetio građane Srbije na istoriju i istorijske događaje srpskog naroda, što su mnogi pre toga zaboravili ili stavljali na margine.
Svojim nepokolebljivim stavom nijednog trenutka nije dozvolio da moćnici uticu na eventualno priznanje Kosova.
Kontaktima sa predsednicima skoro svih država u svetu direktno je doprineo da Kosovo ne uđe u Unesko, kao i sprečavanje da se usvoji Rezolucija Saveta bezbednosti o genocidu u Srebrenici.
Svojim ličnim odnosom sa rukovodstvom NR Kine doprineo da se u Srbiji reše dva najveća privredna problema: Smederevo i Bor.
Doprineo da se u Nišu (kasnije i u Beogradu) okupe skoro svi najviši hrišćanski velikodostojnici.
Nakon prestanka mandata, dostojanstveno i bez ikakvih tenzija, nastavio je na mestu predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, da se bori za ekonomski prosperitet Srbije.
Takođe, nakon prestanka mandata predsednika Republike, nijednom svojom izjavom se nije bavio političkim pitanjima.
Pa ni time što ga SNS kao građanina partije koju je osnovao ne poziva na svečanosti.
Nije želeo da demantuje ni neistine koje su pompezno objavljivane u člancima raznih novina o njemu i porodici. O malicioznim opisima i navodima u tekstu ne bih ni da komentarišem.
Zato sam i postavio pitanje šta je bio cilj napisanog teksta od strane profesora Ljušića.
Nameće se da je i sam profesor, možda nenamerno, želeo da se pridruži svim onim tekstopiscima koji su neprestano pisali neistine o Tomislavu Nikoliću, a da pri tom sebi pripiše zasluge koje mu ne pripadaju i u svoj lični sukob sa rukovodstvom SNS bespotrebno uvuče u tu priču i Tomislava Nikolića.
Mislim da sve što je izneo profesor Ljušić je u krajnjem slučaju neprimereno i nepošteno prema Tomislavu Nikoliću.
I na kraju, svi koji poznaju Tomislava Nikolića znaju kakav je on pre svega čovek. Pravo da ovo napišem je što Tomislava Nikolića poznajem dosta dugo.
Autor je bivši sekretar Izvršnog odbora SNS
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
