Tumačenje statističkih podataka, bez znanja statistike

u Vašem dnevnom listu, u rubrici Lični stavovi, objavljen je tekst gospodina Dragana Maršićanina „Perači šoferšajbni i oni koji vam šetaju kuče“ u kojem autor iznosi tvrdnju da su podaci koje objavljuje Republički zavod za statistiku „potpuno netačni, tačnije rečeno lažirani“.

Profesionalna obaveza i dužnost Republičkog zavoda za statistiku jeste da javnosti pruži na uvid podatke kojima raspolaže i pomoć u njihovom tumačenju. Zbog toga smo u više navrata i različitim povodima ukazivali na propuste u tumačenju i na netačne interpretacije naših podataka. Zbog toga, i ovoga puta, moramo da reagujemo na interpretaciju podataka koju iznosi gospodin Maršićanin.

Osvrnućemo se na tvrdnju gospodina Maršićanina da je formalna zaposlenost „od 2012. do 2018. godine porasla za 13,6%“, a „doprinosi obaveznog socijalnog osiguranja za svega 3,9%“. Gospodin Maršićanin ne navodi izvor podataka za doprinose obaveznog socijalnog osiguranja, tako da nismo mogli da proverimo njegov izvor, ali prema podacima kojima mi raspolažemo, a to su podaci Narodne Banke Srbije – Uprave za trezor, prihodi od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje su u periodu 2012-2017. povećani za 25% (za 2018. godinu podaci još uvek nisu dostupni i pitamo se kako je gospodin Maršićanin uspeo da ih izvede).

Pored toga, u tekstu se, za period od 2012. do 2018. godine, navode podaci o broju zaposlenih i nezaposlenih iz različitih izvora – NBS, NZS i RZS, naglašavajući da se oni razlikuju, između ostalog i zbog različitih metodologija. Pre svega, NBS nije izvor podataka o nezaposlenosti već podatke preuzima od RZS i NZS, otuda ne treba da čudi njihovo podudaranje na sajtovima NZS i NBS. Osim toga, javnost je vrlo dobro upoznata sa različitom definicijom nezaposlenosti prema NZS i prema Anketi o radnoj snazi (ARS), koju sprovodi RZS, i u kojoj se primenjuje međunarodna Evrostatova definicija čiji je cilj da omogući međunarodnu uporedivost podataka.

Na temu korelacije između zaposlenosti i BDP-a, na koju se gospodin Maršićanin takođe osvrće, stručnjaci RZS-a objavili su brojne studije. Preporučili bismo gospodinu Maršićaninu jednu od njih objavljenu u časopisu Ekonomika preduzeća, septembar-oktobar 2017. – „Trends and challenges in Serbian labour market: change in the nature of jobs and labour underutilisation“ .

O tačnosti podataka iz ARS-a ne želimo da polemišemo, jer se proverom njihove tačnosti bavi Evrostat (Evropski statistički zavod) koji je podatke za Srbiju verifikovao i očekuje se da će se do kraja godine naći na veb-sajtu ove institucije.

Ad hominem nećemo komentarisati, a savet za gospodina Maršićanina, i sve ostale koji se olako upuštaju u tumačenje statističkih podataka bez elementarnih znanja iz oblasti statistike je da konsultuju Republički zavod za statistiku pre nego što izađu u javnost sa pogrešnim zaključcima. Kao stručna institucija, uvek stojimo na raspolaganju za sve nedoumice.

Autor je direktor Republičkog zavoda za statistiku