U turizmu nema mogućnosti za prilagođavanje

Prepoznao sam se u opisu „predstavnik turističkih agencija“, iako ne predstavljam jedino udruženje turističkih agencija, ali je ono koje predstavljam najveće, sa najdužom tradicijom i kao takvo najreprezentativnije.

Takođe, poslednjih meseci opis mog radnog mesta zaista odgovara onom iz kolumne („vapi kod države“, „agresivno lobira“), pa ću se na početku ograditi od toga da predstavljam sve turističke agencije i njihove pojedinačne interese, poslovanje i biznis planove, već turistički sektor u njegovom najvećem delu, a njega čine zaposleni u turističkim i rent-a-kar agencijama, kao i u firmama koji su pružaoci usluga u oblasti prevoza putnika.

Dakle, ne govorim tajkunskim, već strukovnim rečnikom, ali se ipak nadam da ćemo se razumeti.

Reč se tumači i kroz to ko je i kako izgovara, pa prepoznajem više potencijalnih motiva za kolumnu o kojoj je reč, i zaista bi bilo lakše na nju reagovati da je poznat autor.

Ovako, samo ću podsetiti čitaoce da je ovde reč o „biznisu koji je nestao“ – ne krivicom nesposobnih preduzetnika, već usled njegovog nestanka na svetskom nivou.

Svaka priča o tome kako se treba prilagoditi novonastalim okolnostima zaista je neumesna, jer je ovo oblast u kojoj nema mogućnosti za prilagođavanje.

Iskreno se nadam da autor ne misli da bi prilagođavanje bilo zatvaranje tog biznisa i prebacivanje kapitala u neki drugi, jer bi to zaista bio jednostavan potez, ali samo za vlasnike agencija i oni, koliko je meni poznato, o tome i ne razmišljaju.

Dalje, cifra koja se pominje (10 miliona evra) nije izgovorena kao potrebna za razvijanje ili spašavanje nečijeg biznisa.

Ovde je reč o ukupnoj (orijentacionoj) cifri koja bi pomogla da se čitav turistički sektor jedne države ne uruši, a on je na korak od toga.

Mesecima unazad apelujemo da se nađe sistemsko rešenje za problem u koji smo upali, i to ne svojom krivicom i svakako ne nesposobonošću.

Zaista „tajkunski“ zvuči kritika preduzetnika koji godinama, a neki i decenijama unazad, od ovog posla žive, zapošljavaju druge i plaćaju poreze, kao i sve ostale namete koje nisu zanemarljivi u ovoj delatnosti.

Ako neko nema osećaja za solidarnost, društvenu i socijalnu odgovornost, pa i prava radnika, možda bi trebalo da ima razumevanja makar za potrošače, odnosno korisnike naših usluga koje bi zatvaranje turističkih agencija ostavilo bez već uplaćenih sredstava.

U sklopu toga, za državu bi trebalo da je izuzetno važno i to što je ogroman novac njenih građana i privrednih subjekata pre pandemije otišao u druge države, one iste koje su svojim agencijama i hotelijerima omogućile da prolongiraju obaveze i taj novac vrate tek 2022.

Dakle, upozoravamo da su to stvari koje bi se već sada morale rešavati diplomatskim putem i uz čvrste državne garancije.

Na kraju, poređenje sa Nemačkom i njihovim najvećim tur-operatorom možda i ne treba komentarisati.

Napominjem samo da je Nemačka uputila pomoć svim, pa i daleko manjim organizatorima putovanja, da je takođe zbrinula one koji su ostali bez posla, kao i da je zamenskim vaučerima osigurala uplaćena putovanja.

Nadam se da je savet da se agencije „merdžuju“ u dve-tri, veće i jake, dat u neznanju i nepoznavanju okolnosti na slobodnom turističkom tržištu, i rado ću se odazvati neimenovanom autoru ako je potrebno objašnjenje i ukoliko je savet bio dobronameran.

Postoji i druga opcija, a to je da autor priprema teren za pojavu nekog novog (velikog i jakog) tur-operatora koji će se pojaviti kad tržište „oživi“ i bez problema zavladati njime jer neće imati prethodna opterećenja.

Međutim, za takvu tvrdnju bih morao da znam ime i prezime onog koji je dijalog pokrenuo, pa bi i motivi bili jasniji.

Za taj neki potencijalni susret i razgovor, molim neimenovanog da me uputi u to koje banke, u ovim okolnostima i na ovom tržištu, žele da kreditiraju turistički sektor, kao i koji investitori su voljni da uđu u ovaj biznis.

Autor je direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA)