Uzdržani kompliment i nekoliko neistina

Čitam u „Danasu“ od danas da sam, kao usput, utrpan u paškvilu u kojoj se građanin Republike Srbije Rade Veljanovski obračunava sa nekakvim „bojkotaškim jezgrom“ (čiji član, a pogotovo aktivista – dajem reč – nisam!) koje, navodno, na užas svakog „pristojnog“ građanina ove zemlje, „rešenje kosovskog problema vidi isključivo kroz reintegraciju Kosova u Srbiju“!? Iako takvo zalaganje – zgražavajući se, pojašnjava dalje građanin Veljanovski – „nije ništa drugo nego beskrajni konflikt koji može da bude zamrznut, ali i vrlo eksplozivan, što nikako nije u interesu Srbije“…

Najpre, hvala Veljanovskom na uzdržanom komplimentu da sam „bio dobar novinar“, jer ja, pak, mislim da sam, u vreme kada sam se novinarstvom (i jedino novinarstvom!) bavio, od kraja osamdesetih do kraja devedesetih godina prošloga stoleća – bio briljantan, upravo, među najboljima! O čemu svedoče i „Borba“, „Naša borba“, „Blic“, „Demokratija“ itd. iz tog perioda, te, da se još malo hvalim, i brojne novinarske nagrade…

Drugo, ja sam, upravo, jedan od retkih, među ovima koji javno komentarišu političku komunikaciju u Srbiji, koji se „titula“ poput „politički analitičar“ ili „marketinški stručnjak“ – i javno gnuša. Šta više, ja sam isti onaj jedini glas iz prvog Predsedništva NUNS-a, s početka 1994, koji je predlagao uvođenje licenci za bavljenje novinarstvom kao profesijom…

Dakle, Cvijetin Milivojević je diplomirani politikolog – komunikolog koji je, kao stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog podmlatka Republike Srbije, odslušao i sva četiri semestra poslediplomskih studija (1990-1992) iz teorije masovnih komunikacija. Usput, mogao bi Veljanovski da se priseti makar dvehiljaditih – šest godina sam mu bio i kolega, predavač na Fakultetu političkih nauka, na poziciji nastavnika veština (novinarski smer; predmet: odnosi s javnošću)…

Sledeća neistina: Nisam ja „prvi progurao u javnost“ Mlađana Đorđevića – taj je u politici veoma dugo, najvidljiviji svakako u vreme vlasti Borisa Tadića.

Pa još jedna: Elem, nisam ja Đorđevića „video kao budućeg predsednika Srbije“ – ja sam samo napisao da ga je aktuelni protivustavni Vrhovnik Srbije, ničim izazvan, i to dvared, „targetovao“ (predložio) za svog protivkandidata!

Čudno mi je, međutim, da građanin Veljanovski nije pročitao da sam, najmanje dva puta, a nekoliko meseci pre „kandidovanja“ Đorđevića, u svojim kolumnama odgovarao i na pitanje je li možda sadašnji predsednik Pokreta slobodnih građana nečiji „test kandidat“ za srpskog Zelenskog?

Inače, ja kolegi iz studentskih dana Mlađanu Đorđeviću ne mogu da zabranim da me ponekad pohvali. Ili pokudi. Kao ni „cimeru“ iz studentskog doma Ivici Dačiću, ni poznaniku iz mladosti Aleksandru Vučiću; nisam to zabranjivao ni pokojnom Zoranu Đinđiću „kad sam mu uređivao Demokratiju“, u vreme građanskih protesta 1996/97…

E, da – ne smem da se ogrešim ni o Vašeg bivšeg predsednika Sergeja Trifunovića: i on me je pokatkad ponegde pohvalio, ređe pokudio!

A što se Kosova i Metohije tiče, baš bih voleo da mi nađete primer bilo koje zemlje u svetu koja je dobrovoljno pristala na nezavisnost okupiranog dela svoje teritorije… Ne bih vas dalje zadržavao.