Teza da izlazak više opozicionih kandidata povećava šanse Aleksandru Vučiću da pobedi u prvom krugu predsedničkih izbora, koju je u utorak na KZN izneo lider DJB, jeste loša teza.
Pored toga, uporno ponavljanje te teze i predstavljanje iste kao ‘činjeničnog stanja’ (bez nuđenja ikakvih izvora za navedenu statistiku koja navodno dokazuje to činjenično stanje) podseća na javni nastup koji više priliči Zorani Mihajlović i Nebojši Stefanoviću. Upravo takva retorika, a ne kandidovanje više predstavnika opozicije, vodi glasače u apstinenciju i samim tim povećava šanse aktuelnom premijeru da pobedi u prvom krugu, jer veća izlaznost garantuje manji procenat glasova za Vučića.
Moja teza je da će više građana izaći na izbore u prvom krugu ako u tom krugu glasanja budu prepoznali ‘svog’ kandidata. Biračko telo koje podržava Jeremića se jednim (po mom mišljenju manjim) delom preklapa sa biračkim telom koje podržava Jankovića, ali to svakako nije jedno te isto biračko telo. Povlačenje jednog od kandidata u prvom krugu (zahtev koji sâm po sebi ukazuje na manjak dodira sa realnošću) ne znači da će građani koji su hteli da npr. podrže Jankovića automatski glasati za Jeremića, a kamoli da će večiti apstinenti, koje politika ne interesuje pa ne interesuje, izaći na glasanje. U drugom krugu, u kom važi pravilo ‘glasam za manje zlo’, moguće je da se opoziciono biračko telo ujedini oko podrške Vuku Jeremiću ili Saši Jankoviću, ali to svakako neće učiniti zbog pretnje štapom, već zbog želje da im Aleksandar Vučić ne bude predsednik.
Autor je doktorand Fakulteta političkih nauka
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
