Vi smatrate da su akademici viša kasta

Vaš odgovor, za razliku od onog od 14. decembra, mirnijeg je tona i prigušenih strasti, jakih izraza poput „ljut“ i „besan“.

Sada ste zauzeli stav da me „dobronamerno podučavate“.

Zaista ne znam sa kojim pravom to činite?

Moj status profesora univerziteta nije Vašem akademskom zvanju potčinjen.

Naprotiv, pravo da se bavim naukom isto toliko je moje koliko je i Vaše.

Da primetim i to da ste u poslednjem odgovoru uljudniji, jer ste me prošli put  oslovljavali sa „gospođo Rajić“, a sada sam ipak „profesorka Rajić“.

Vaš tekst je prepun sitnicama kojima ciljano zamagljujete suštinu mog reagovanja u javnosti.

Prošli put ste se bavili sopstvenim „besom“ koji Vas nije napustio od 2005. godine do danas, pa ste nam svima jasno stavili do znanja šta ste sve spremni da učinite u takvom stanju.

Sada ste se pak ustremili na „dobru praksu“, „običaje“ i „protokole“ Srpske akademije nauka i umetnosti.

Time ste centralnu temu ponovo odvukli u ćorsokak.

Svima je jasno da se nisam mogla prijaviti za reč pre nego saslušam šta ćete u obraćanju publici na skupu reći.

Ali je jasno i to da uprkos tome što „niste primetili“ da sam se javila, nadugačko objašnjavate šta „Vaša malenkost“ misli povodom strašnog kršenja običaja da se na otvaranju naučnog skupa bilo ko obrati prisutnima, a da se prethodno nije prijavio Predsedništvu i dobio od njega dozvolu da to učini.

Vidimo iz Vašeg odgovora i to da ste Vi vidoviti i da ste znali šta ću ja reći, pa mi neosnovano podmećete nameru da „delim lekcije“ akademicima!

Odali ste se, akademiče Čoloviću, pokazavši nedvosmisleno dokle sežu Vaše umišljenost i paranoja.

U prvom tekstu sam naglasila jasno kojim povodom sam zatražila reč. Valjda ne može biti neobično da se za reč javi onaj ko je prvi, na početku 21. veka, javno izneo rezultate petogodišnjih istraživanja posvećenih ličnosti i delu Vladana Đorđevića?!

Iz svakog Vašeg retka se, međutim, vidi da Vi smatrate da su akademici viša kasta, da su oni nedodirljivi i da profesori univerziteta ne mogu i nemaju prava njima bilo šta niti sugerisati, a kamoli osporiti.

Jasno je da smatrate da su svi koji nisu u jednoumlju sa Vama nedostojni da sa njima razgovarate.

Nasuprot Vama, predsednik SANU akademik Vladimir Kostić razumeo je potrebu dveju katedara da daju naučni doprinos srpskoj istoriografiji, kao i namere naučnika sa dva istaknuta domaća univerziteta da budu uključeni u one naučne aktivnosti za koje su kompetentni i akreditovani.

Razlozi što to već celu deceniju nije praksa SANU, lične su a ne načelne prirode.

Ne znam ko Vas je ovlastio da pišete meni javno „da ostavim akademika Kostića na miru“?

Pa sa kime da se rešava problem i kako da se spreči dalja šteta po nauku ako se o tome ne razgovara?

Pokazali ste otvoreno u ovoj prepisci sa mnom da jeste na pleća preuzeli teret stvarnih vinovnika ove štetne prakse u radu SANU, jer niste ni pokušali da odgovorite na moje ključno pitanje – zašto niste uputili poziv Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, niti istom u Novom Sadu, ako ste „iz besa i ljutnje“ odbili da pozovete mene?

Moja „identifikacija“ sa naučnicima koji vredno i pedantno rade na katedrama za istoriju srpskog naroda u Beogradu i Novom Sadu načelne je prirode, jer sam na dužnosti šefa katedre i nema ničeg zajedničkog sa mojom ličnošću, kao što Vi predstavljate.

Na krajnje uvredljiv način sebi čak dopuštate da mi spočitavate kako ja treba da obavljam svoje dužnosti i govorite o „čistoj mojoj fantaziji“ kada tvrdim da su katedre za srpsku istoriju sa dva pomenuta univerziteta izopštene.

Navedite, molim Vas, kada je bilo koji naučnik sa tih katedara pozvan u SANU na naučni skup, deceniju unazad? Takvih jednostavno nema!

Nedolična Vašeg statusa i zvanja akademika SANU jeste opomena koju mi upućujete da se posvetim čitanju basne „Lisica i grožđe“.

Ali, kada ste prvi sebi to dozvolili, moram Vam toplo preporučiti da opet pročitate rusku basnu „Martinka i očki“, u kojoj junakinja nije uspevala da pronađe svoje naočare iako su joj bile na nosu.

Ovim završavam svoju prepisku sa Vama, uz žaljenje što niste bili u stanju da se argumentima osvrnete na probleme koje sam pokrenula.

Autorka je profesorka Filozofskog fakulteta