Vlada podržava Zukorlićev fakultet, umesto da zabrani upis novih studenata

… predsednik Saveta neakreditovane privatne visokoškolske ustanove Univerzitet u Novom Pazaru (UNP), lider političke partije BDZS i predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodne skupštine.

Gospodin Zukorlić između ostalog navodi da je: „prethodna Komisija za akreditaciju radila veoma loše, da je bila nekorektna, neiskrena i neprofesionalna“, te da je njen cilj bio da „zaštiti lične interese grupe koja je neprikosnoveno vladala više decenija visokim obrazovanjem i procesom akreditacije“. On dalje tvrdi da je UNP „žrtva baš te akademske oligarhije zato što nije pristao da bude deo korumpiranog sistema akreditovanja“.

Objavljena informacija u vezi akreditacije UNP-a je neistinita, nepotpuna i netačno preneta. O akreditaciji UNP-a i njegovih studijskih programa odlučivala su tri saziva KAPK-a sa ukupno 40 članova. UNP je 2009. godine podneo zahtev za akreditaciju, a 2011. godine dobio je rešenje o odbijanju jer nije ispunio zakonske uslove neophodne za sticanje statusa univerziteta. U trenutku donošenja rešenja o odbijanju UNP je imao akreditovan samo jedan program osnovnih studija, a trinaest prijavljenih programa je bilo odbijeno jer akreditacioni standardi nisu bili ispunjeni, pre svega u delu koji se odnosi na kompetentan nastavni kadar angažovan sa punim radnim vremenom za izvođenje najmanje 70% časova nastave.

U skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju (ZVO), UNP je imao rok od godinu dana da otkloni nedostatke navedene u rešenju i ponovi zahtev za akreditaciju, ali je to učinio tek 2015. godine. Na sajtu KAPK-a vidi se da je od 16 prijavljenih programa 15 odbijeno. Osnovni razlog za odbijanje ponovo je nedostatak kompetentnog nastavnog kadra. Uvidom u rešenja o odbijanju može se konstatovati da je gotovo polovina angažovanih nastavnika doktorirala na neakreditovanim studijskim programima neakreditovanog UNP-a. Rešenja o odbijanju su potvrđena od strane Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO), koji je, postupajući po žalbama UNP-a, u svim slučajevima jednoglasno doneo odluke da se žalbe odbiju. Važno je napomenuti da je pristup KAPK-a ocenjivanju kompetencija nastavnika zasnovan na postojećim standardima za akreditaciju i na aktu Minimalni uslovi za izbor u zvanje nastavnika na univerzitetu koji je NSVO doneo pre tri godine, a prema kojem je osnovni uslov za sticanje nastavničkog zvanja „naučni naziv doktora nauka za naučnu oblast za koju se bira, stečen na akreditovanom univerzitetu i akreditovanom studijskom programu“.

Gospodin Zukorlić iznosi i tešku optužbu za korupciju: „Oni koji su bili bliski Komisiji, bilo kroz korupciju ili neke druge interesne odnose, dobijali su akreditaciju“ i dodaje „U Komisiji za akreditaciju vlada kriminal koji je teško opisati“.

ZVO iz 2005. godine precizno je definisao proceduru izbora članova KAPK-a, koje je birao NSVO iz reda istaknutih redovnih profesora, naučnika, umetnika i stručnjaka, na predlog Konferencije univerziteta Srbije (KONUS). Visoki profesionalizam članova KAPK-a i procedura izbora, koja je bila pod punom kontrolom akademske zajednice, predstavljala je garanciju njihove objektivnosti i nepristrasnosti. U Izveštaju o samovrednovanju KAPK-a za period 2013-2017, objavljenom na sajtu KAPK-a, nalaze se podaci o stepenu zadovoljstva akademske zajednice sistemom za obezbeđenje kvaliteta dobijeni anonimnim anketiranjem. Na sva postavljena pitanja više od 70% članova akademske zajednice daje pozitivan odgovor, a manje od 10% negativan. Tako je, na primer, 2017. godine 76% visokoškolskih institucija ocenilo profesionalnost, stručnost i etičnost članova KAPK-a ocenom odlična ili dobra, 15% ocenom zadovoljavajuća, a 9% ocenom loša.

Nesumnjivo je da gospodin Zukorlić, odnosno UNP, spada u nezadovoljnu manjinu i da neće prezati ni od čega da bi došao do akreditacije. Problem je u tome što on ima punu podršku Ministarstva prosvete i Vlade. Umesto da Ministarstvo, u skladu sa ZVO, UNP-u zabrani upis novih studenata dok ne dobije akreditaciju, Vlada, na predlog Ministarstva, izdaje 2017. godine Zaključak po kome se „nastavni planovi i programi osnovnih, master i doktorskih studija koje izvodi ova visokoškolska ustanova smatraju odobrenim, odnosno akreditovanim do okončanja postupka akreditacije.“ Iste godine gospodin Zukorlić doktorira na svom neakreditovanom univerzitetu. Na sve to bi se moglo gledati kao na lokalni problem, vezan za jednu malu visokoškolsku ustanovu, da se gospodin Zukorlić ne nalazi na čelu Odbora za obrazovanje i nauku Narodne skupštine, gde je u poziciji da 2017. godine utiče na izmene ZVO odredbama koje dodatno degradiraju autonomiju univerziteta, a koje nisu postojale u Nacrtu koji je prošao javnu raspravu i koji je stigao pred Skupštinu kao Vladin predlog. Tri vodeće institucije visokog obrazovanja i nauke – NSVO, KONUS i SANU u pismu ministru Šarčeviću izražavaju zabrinutost zbog smanjivanja dostignutog nivoa Ustavom zajemčene autonomije univerziteta (naročito kroz redukciju učešća predstavnika univerziteta u NSVO i u telu kroz koje se realizuje akreditacija visokoškolskih ustanova i studijskih programa, na račun povećanja udela delegata izvršne vlasti), kao i zbog neotklonjivog utiska da je u pitanju mera kojom se zanemaruje celina problema u visokom obrazovanju radi parcijalnog rešavanja pitanja od značaja za pojedince. Ministar Šarčević ne prihvata sugestije ovih institucija za prevazilaženje nastale situacije, a gospodin Zukorlić u svom intervjuu autonomiju univerziteta izjednačava sa „oligarhijskim vladanjem obrazovanjem“. Da su razlozi za zabrinutost bili opravdani potvrđuje činjenica da je na predlog Ministarstva prosvete u upravni odbor novog akreditacionog tela Vlada imenovala jednog profesora neakreditovanog UNP-a, što je, matematičkim jezikom govoreći, kontradikcija. U toku je i ministrov napad na autonomiju Univerziteta u Kragujevcu kroz pretnju za razrešenje legalno izabranog rektora.

Autorka je bila predsednica Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta 2009-2013 i članica te komisije 2006-2015