Vlast „podilazi“ švercerima u javnom prevozu

Međutim, potpuno je suprotno ako se prevozite bez karte u beogradskom javnom prevozu. Svaki pokušaj kontrolora Bus plusa da naplati kaznu za takav prekršaj ili udalji lice iz vozila uglavom ostaje bezuspešan.

Česti su fizički napadi i povrede kontrolora, kao i bujice uvreda, kojima su izloženi, ne samo od lica koja nemaju karte u javnom prevozu, već i od od putnika koji se solidarišu sa „švercerima“.

Zato većina kontrolora Bus plusa formalno vrši kontolu u vozilima javnog prevoza, tako što kartice ili karte uzimaju samo od opnih koji im daju na uvid: od ostalih, često i većine u prevozu, okreće glavu i prave se da ih ne vide, posebno ne one koji „zaglavljuju“ na vrata da izađu na sledećoj stanici.

Međutim, ne mali broj je onih koji otvoreno kažu da nemaju kartu, da ne žele da napuste vozilo, a vidljivo je da ne pripadaju licima u socijalnoj potrebi (nose brendiranu odeću i skupocene mobilne telefone) i spremni su, ako to zatreba, da verbalnim i drugim nasiljem brane takav svoj stav.

U vreme predizbornih kampanja za lokalne i republičke izbore retke su kontrole u vozilima, a i kada se vrše „tolerancija na švercovanje“ je na visokom nivou: kontrolori validiraju „zaboravnim“ putnicima kartice na automatima, od onih koji nemaju karte ne traže se isprave za pisanje kazne, niti zahteva da napuste vozilo, a komunikacija je uz uzajamno uvažavanje.

Čelnici gradske vlasti tada ne podsećaju stanovnike Beograda da je plaćanje karte u vozilima javnog prevoza „pre svega za njihovo dobro“, jer se od prihoda po tom osnovu nabaviljaju nova vozila sa klima-uređajima, manjim izduvnim gasovima, a legitimisanje putnika, kao što je to ovih dana radila kompanija „Kentkart“, i dr. ne pada im na pamet.

Međutim, čim prođu izbori i partije na vlasti dobiju „novi mandat“ da upravljaju Beogradom, sete se svega što u pretrhodnom „predizbornom periodu“ nisu.

Tako je i izjava Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda, da kompanija „Kentkart“ nema pravni osnov da preko licenciranog obezbeđenja legitimiše putnike koji nemaju kartu u javnom gradskom prevozu, više populistička, u funkciji narednih izbora u Beogradu, a ne stvarne brige što se javni prevoz u Beogradu dotira sa oko 180 miliona evra godišnje, odnosno da Grad izdvaja oko 240 miliona evra godišnje, a da se od kupovine karata naplati samo oko sedamdesetak miliona.

Ta rupa u budžetu javnog gradskog prevoznika namiruje se od para poreskih obveznika: onih koji plaćaju a i onih koji ne plaćaju karte za prevoz, s tim što su u ovom slučaju oni koji imaju karte u javnom prevozu dvostruko „kažnjeni“.

Na primer, od tih para moglo bi da se sagradi šest od 12 modernih opštih bolnica, koje država gradi po Srbiji, jer samo jedna od njih, u topličkom ktraju koštaće, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić na otvaranju Zdravstvene stanice u Borči, 30 miliona evra.

Inače, Vesić je još pre četiri godine, u januaru 2017. godine, najavio da će nova Bus plus kartica biti i platežna kartica, sa kojom će njeni korisnici moći da plaćaju i usluge Infostana sa popustom, kao i dobiju popuste za druge usluge.

Deo tih pogodnosti moći će da ostvare tek nakon četiri godine od Vesićevog obećanja, odnosno od jula ove godine, kada je zvanično promovisana nova „beogradska kartica“, koja će u prvoj fazi omogućiti popuste za plivanje u zatvorenim bazenima i poseti zoološkom vrtu.

Inače, Vesić se početkom 2017. godine založio za rigorozniju kontrolu u vozilima kako bi se povećala disciplina plaćanja karata u javnom gradskom prevozu, jer od svih javnih preduzeću u Beogradu, kako je tada rekao, jedino nisu uspeli da finansijski stabilizuju GSP „Beograd“, koje je svakog meseca pravilo gubitak od 200 miliona dinara, a godišnje 2,4 milijarde dinara.

„To može da se zaustavi jedino boljom naplatom karata“, rekao je tada Vesić.

Autor je diplomirani politikolog-novinar