Voljeni svetski čovek

Jedna bogata i iznijansirana biografija i bibliografija.

Ako biste želeli da u jednoj ličnosti objedinite dobrog i mudrog čoveka, istinskog patriotu, oficirskog sina, oličenje časti i poštenja, nosioca brojnih odlikovanja i medalja raznih profila, voljenog univerzitetskog profesora, vrsnog profesionalca, praktičara reformi visokog ranga, svetskog putnika, nedostižnog šmekera istančanog ukusa, organizatora, rukovodioca, menadžera, čoveka ponosnog kako na svoje pretke, tako i na svoju suprugu, decu i unuke, starijeg kolegu od koga se može učiti i pravo i o pravu i o državnoj upravi posebno, a i upoznavati sâm život, besprekornog intelektualca izuzetne energije i neprekinutog mladalačkog poleta, ozbiljnog poznavaoca i pratioca aktuelnih kulturnih i umetničkih dešavanja, elitnog sportistu po duhu i telu, odličnog automobilistu, besprekornog znalca stranih jezika i nezanemarljivih veština, uzornog gospodina u svakoj prilici i neprilici, kafanskog čoveka u najplemenitijem smislu, kozera, strastvenog pokeraškog majstora, večitog radoznalog dečaka raznovrsnih interesovanja i sposobnosti, dubokog poznavaoca istorije i geografije ali i strateških političkih dešavanja, duhovitog i duhovnog čoveka koji poštuje crkvu i religiju, razume se i u filozofiju i psihologiju, priznatog i rado primanog gosta kod inženjera, lekara, umetnika, konobara, taksista, čuvara parkinga, fizičkih radnika, ali i domaćih i svetskih naučnika, vrhunskih političara i poslovnih ljudi – omiljenog u svakom društvu, ujedno originalnog, neponovljivog individualca, odmerenog, nepretencioznog savetodavca mlađih, tvorca i prenosioca brojnih anegdota, priča i viceva – to sve ipak ne iscrpljuje raskošnu, duboku, slojevitu i krajnje simpatičnu ličnost, učitelja morala, lepog ponašanja, vaspitanja i tolerancije, barda izuzetnog ugleda i elegantnog izgleda, kao i aristokratskog držanja i reči – Dragoljuba Kavrana. Koji je živeo, stvarao i kretao se na prostoru Beograda, Avale, Rovinja – i duž cele Zemljine kugle.

Rođen je 25. juna 1933. godine u Beogradu. Treću mušku gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu sa odličnim uspehom. Doktorirao je na temu Rukovođenje u državnoj upravi. Izabran je za asistenta septembra 1959, a za redovnog profesora Beogradskog pravnog fakulteta 1981. godine.

Predavao je i na pravnim fakultetima u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Banjoj Luci, Zagrebu i Ljubljani, kao i na fakultetima organizacionih nauka u Beogradu i Kranju. Školske 1969/70. bio je gostujući profesor na Western Michigan University a školske 1970/71. na Univerzitetu Mičigena u En Arboru, SAD.

Osim toga, držao je nastavu i na univerzitetima Columbia, Missouri, Fordham, Univerzitetu Arizone, North Texas State Universitet, Univerzitetu Nebraske – Omaha, kao i na Carleton Univerzitetu u Kanadi. Takođe – na Bocconi Univerzitetu u Milanu, Univerzitetu u Mančesteru, na Lisabonskom univerzitetu i na Koimbra Univerzitetu (Portugalija), na Kraljevskom institutu za javnu upravu Švedske u Stokholmu, i drugim. Dragoljub Kavran – globtroter koji je svuda s ponosom isticao svoje poreklo i domovinu.

Objavio 16 knjiga, udžbenika i monografija među kojima Management in an international Context u izdanju Harper and Row (koautor), Nauka o upravljanju (tri izdanja), Rukovođenje i međuljudski odnosi, Organizacija i metodi (tri izdanja), Sistem praćenja i razvoja kadrova (koautor), Planiranje kadrova (koautor), Rukovođenje, organizacija i kadrovi, Upravno pravo (koautor), Dinamika kadrovskih struktura itd. Iza njega je ostalo i oko 260 studija, članaka i saopštenja u časopisima i naučnim publikacijama u zemlji i inostranstvu. Profesor Kavran je bio glavni i odgovorni urednik i član redakcija nekoliko stručnih časopisa.

Posebno, u periodu od 1968-1977. godine, generalni sekretar časopisa Anali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Inače, višegodišnji, legendarni predsednik Veslačkog kluba Crvena zvezda i istaknuti veslač vrhunskog nivoa.

Mala besmrtnost je, veli Milan Kundera, „sećanje na čoveka u mislima onih koji su ga poznavali“, a velika besmrtnost, ostajanje u srcima i „onih koji ga nisu lično poznavali“. Profesoru Kavranu je bespogovorno namenjena upravo ova druga – velika besmrtnost. Neka mu je večna slava i blagodarnost na svemu.

Prof. dr Zoran R. Tomić, šef Katedre za javno pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu