Vučić i drugosrbijanci – bračni drugovi iz interesa

To je slično kao kada biste Ravnogorski pokret đenerala Draže Mihailovića, prvi antifašistički pokret otpora u okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ratu, poistovećivali sa četnicima iz Bulajićevih filmova.

To, dakle, nije isto. Ne možemo pod patriotizam svrstati političke karikature patriotizma oličene u Vuku Draškoviću, Vojislavu Šešelju ili Draganu Markoviću Palmi.

Razumem šta je motiv drugosrbijanskih autora da izjednače svaki patriotizam sa ovim izvitoperenjima i zloupotrebama istinskog srpskog rodoljublja, ali to ne može proći.

Podsećam javnost na to kako su drugosrbijanci slavili svaki Vučićev potez koji je vodio ka priznanju lažne države Kosovo i kako im je Vučić i svako drugi dobar kada se odriče svoga nacionalnog identiteta i interesa, poput Vuka Draškovića.

Da se razumemo: i mi iz Srpskog pokreta Dveri smo protiv lažnog rodoljublja i lažnih rodoljubaca.

Posebno kada se iza busanja u prazna patriotska prsa krije kriminal i korupcija, lažne diplome i plagirani doktorati, negativna selekcija i zarobljene institucije, kao i gaženje slobode, pravde i demokratije.

Više štete srpskoj nacionalnoj stvari su naneli ovi lažni rodoljubi od bilo kog izdajnika ili neprijatelja.

Ali ne dozvoljavamo da se pod izgovorom borbe protiv lažnog rodoljublja vrši obračun sa svakim patriotizmom.

Jer postoji i patriotizam sa verom, čašću, poštenjem, rodoljubljem, pravdoljubivošću i socijalnom solidarnošću.

Mnogo me je koštala iskrenost u politici, ali ne vidim drugi način da se odupremo svim lažima. Sa obe strane političkog spektra.

Lažni rodoljubi i lažni evropejci zapravo odlično sarađuju i žive na račun onih drugih.

Vučićev pink patriotizam nije pravo rodoljublje već politički marketing u funkciji opstanka na vlasti po svaku cenu. Kao što ni drugosrbijanstvo nije pravo evropejstvo već neokomunistička srbofobija.

A pravo rodoljublje je tako normalno u svakom narodu i državi u Evropi i svetu.

I niko se ne stidi svoje vere, nacije i države niti se sa njima obračunava. Nemojte nam poturati Vulina kao primer patriotizma da biste se obračunavali sa srpstvom.

To što Vulin zloupotrebljava „srpski svet“ – ne znači da ne postoje Srbi u regionu i rasejanju o kojima Matica Srbija ima obavezu da brine.

To što njemu slični glumataju patriotizam ne znači da ne postoje legitimni srpski nacionalni i državni interesi koje treba da branimo.

To što su nam razni opskurni i nečasni likovi ogadili patriotizam ne znači da smemo da se odreknemo ljubavi prema svom narodu i otadžbini.

Upravo je najveći javni interes spasiti istinski patriotizam od svih karikatura i zloupotreba lažnih patriota i sačuvati ga od drugosrbijanskih pokušaja da bude ukinut kao relikt prošlosti dok je to potpuno normalna i više nego aktuelna stvar u svim državama sveta.

Zato treba da volimo srpsku zastavu, himnu, jezik i pismo, kulturu i istoriju, vojsku i državu, bez obzira što će uvek biti onih koji će se zaklanjati iza patriotske retorike zarad ličnog i stranačkog interesa.

Rodoljublje je starije i važnije od svake vlasti i partikularnih partijskih i vlastodržačkih interesa.

Rodoljublje je jedno od najnormalnijih i najplemenitijih ljudskih osećanja i – prema definiciji svetosavskog nacionalizma o kome piše Nikolaj Velimirović – znači ne samo ljubav prema svom narodu već i prema drugima. Za istinskog srpskog patriotu neprihvatljivo je činiti zločin ili biti nečovek prema drugom i drugačijem jer se to kosi sa našim hrišćanskim pogledom na svet.

Ne želim da budem veći patriota nego što su to jedan Amerikanac, Rus, Jevrejin, Nemac ili Francuz, ali – ne zamerite – ni manji od njih.

Srbin sam i ponosim se time, i ne dozvoljavam da ljagu na srpski narod bacaju ni lažne patriote ni drugosrbijanci koji tako sinhronizovano igraju zajedničku igru u kojoj gubi istinsko rodoljublje.

Ne zaboravimo Pekićeve reči da „kao demokrate nikad ne dopustimo da budemo uvučeni u veštačku dilemu izbora između nacije i demokratije“. Dok lažne patriote uvek guše demokratiju pod maskom nacionalne retorike, lažne demokrate bi da uguše naciju pod maskom evropske retorike. Za pamćenje i opomenu je to.

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri