Foto: J. Z . T. Vrh su ljudskog i političkog beščašća izjave naših bivših partnera iz DOS-a, koalicije osnovane 10. januara 2000. u prostorijama SPO, da je Vuk Drašković „petog oktobra 2000. bio na vlasti i na strani Slobodana Miloševića“!
Vuk Drašković je tog 5. oktobra bio u svom stanu u Budvi, gde ga je čuvala crnogorska policija od mogućeg novog atentata Miloševićevih službi, i na televiziji je gledao kako se lideri DOS-a grle sa Miloradom Ulemekom Legijom, komandantom Udbine terorističke JSO, sa
Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem, vođama Zemunskog klana mafijaša i ubica.
Vuk je gledao i slušao kako se za „heroje 5. oktobra“ i „oslobodioce Srbije“ proglašavaju državni teroristi koji su 15. juna 2000. u Budvi, po nalogu Slobodana Miloševića, pokušali da ga ubiju, koji su 3. oktobra 1999. na Ibarskoj magistrali, u atentatu na njega, poubijali četiri mlada čoveka iz Vukove porodice i naše stranke.
I koji su 11. aprila 1999. streljali novinara Slavka Ćuruviju, krajem avgusta 2000. kidnapovali i na Fruškoj Gori pogubili Ivana Stambolića, predsednika Srbije pre Slobodana Miloševića. Koji su, uoči 5. oktobra, kidnapovali i u Dunav bacili sudiju Nebojšu Simeunovića. Koji su širom Srbije, Hrvatske, BiH, počinili nebrojene zločine. Koji su ubijene albanske civile po Kosovu prevozili u Srbiju, bacali ih u Dunav i jezera, tajno zakopavali na poligonima Miloševićeve policije…
Ovo je sve istina. Nju ne mogu sakriti, niti zamenom teza falsifikovati “Legionari”, Legijini petooktobarski saveznici iz DOS-a.
Oni znaju i da su Legija i “Zemunci” bili stvarni gospodari Srbije posle 5. oktobra. Da su ubijali, kidnapovali i pljačkali koga su god hteli. Da su lideri DOS-a odlazili u Šilerovu ulicu, u štab ubica, da od njih primaju naloge šta da rade. I da je Vuk Drašković javno upozoravao premijera Zorana Đinđića da će pakt s đavolom, na kraju, platiti svojim životom, što se, nažalost, i desilo.
Lideri DOS-a krivi su za ubistvo borbe i nadanja u demokratske promene i bolju Srbiju, od 9. marta 1991. do 5. oktobra 2000. godine.
Pokazalo se da ono što je “grbo rođeno” 5. oktobra 2000. ne mogu da isprave ni vreme, ni zaborav, ni horsko anatemisanje SPO i Vuka Draškovića.
Autor je zamenik predsednika Srpskog pokreta obnove
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
