Zaista, dosta je bilo

Izvanredan tekst advokata Vojina Biljića! Iz dva razloga. Prvi je taj što je dosad nezabeleženo, bar koliko je meni poznato, da se advokat jedne strane u sporu žali javnosti na ponašanje druge strane, one protiv koje je podneo krivičnu i (zasad) pet parničnih tužbi. Takođe je nezabeleženo da se advokat žali javnosti na ponašanje te druge strane na sudu – pa valjda treba da se žali sudiji i to na samom ročištu. Najlepše od svega je to što tu drugu stranu, koju po nalogu svog klijenta krivično goni, svog suparnika u sudu, svog u procesnom smislu protivnika, advokat Biljić poziva da ne radi određene stvari i upućuje mu smernice kako treba da se brani od krivične tužbe koju je upravo kancelarija advokata Biljića protiv njega podnela.

Dakle, izuzetna reklama za advokatsku kancelariju Biljić, budući da njen čelni čovek saopštava javnosti da ne može da izađe na kraj sa okrivljenom stranom u krivičnom postupku koji je na zahtev klijenta pokrenuo. Navali, narode!

Pandan ovakvoj objavi advokata Biljića bila bi konferencija za štampu nekog profesionalnog tenisera posle meča na kojoj bi se „isti“ (izraz iz silnih tužbi podnetih protiv mene) na sledeći način požalio sportskoj javnosti. „Moj protivnik je krajnje nekorektno izuzetno jako udarao lopticu, neprimereno je menjao smer i dubinu udaraca, a i iznenada je, bez ikakve najave, skraćivao loptice, sve u nameri da me pobedi. U tom smislu, pozivam mog protivnika da mi ubuduće lagano, ritmično i bez promene pravca i dubine, šalje loptice isključivo na moj forhend, budući da mi je bekhend slabiji udarac.“

Drugi razlog zbog kojeg je ovaj tragikomičan tekst advokata Biljića, sve sa navodnim visokoumnim citatom Pazolinija, izuzetno relevantnog za moje krivično gonjenje i alanfordovske saznajne vrednosti, „da veliki pesimizam uvek podrazumeva veliki optimizam i obrnuto“ (sic), izvanredan je zbog toga što predstavlja još jedan dokaz u prilog moje tvrdnje iz prethodnog teksta da je Branislav Boričić – kukavica. Da nije, Branislav Boričić bi sam odgovorio na moj tekst. Nečinjenje je dokaz, isto kao i činjenje. Umesto da je odgovorio na moj tekst objavljen u Danasu o njemu i njegovim činjenjima, Branislav Boričić je to prepustio svom advokatu. Uz dosluh ili bez njega. U svakom slučaju – kukavički. Za nekoga ko je redovni profesor univerziteta.

No, lepa vest je što je za sutra zakazano ročište na krivičnom postupku protiv mene posvećeno saslušanju Branislava Boričića. Pa će tu biti prilika da iz prve ruke čujemo šta Branislav Boričić ima da kaže. Ako nešto uopšte ima da kaže!

Dakle, ponavljam, sada i Boričiću i Biljiću: „See you in court“!