Život u svetu impresija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. O kakvoj “stručnosti” govore prof. Milanović i doc. Savić kada ne znaju da u 12-13. veku (i još dugo kasnije) u originalnim izvorima NEMA “srpskih zemalja i pomorskih”, “Humske svetosavske episkopije” (termin svetosavski je skovan sredinom 19. veka) i “svetog Save” (monah, pa arhiepiskop Sava je svetim /ako i jeste/ postao mnogo kasnije), “srpske crkve u sklopu Ohridske arhiepiskopije” (inače “grčke”), “Srpske zemlje”, (monahu Savi) “svog naroda”, “srpskih manastirskih radionica”, “Srba”… i ne znaju da su svi ti termini i izrazi nastali mnogo kasnije, a ne znaju ni ko ih je “prepisima”, “prevodima”, “osavremenjivanjem jezika”, “kritičkim izdanjima”… upisao u originale!…
   Svih ovih termina nema ni kod Domentijana, ni kod Teodosija, ni kod Konstantina filozofa…
   Pogledajte original-repliku Dušanovog zakonika (prva 134 člana, ostali su dopisani mnogo kasnije) – ima pravoslavaca, ima Bugara, ima Sasa, ima Travunjana, ima Arbanasa, ima Zahumlja, Zete i Duklje, ima seljaka i vlastele, čak i robova, lopova, ubica… samo nema Srba, Srbije i srpskih zemalja!…
   Arsenije Čarnojević 1690. odvodi sa Kosova i dovodi u Ugarsku Raše/Rascijane – otuda je u mađarskom jeziku za te ljude termin Rac (danas uglavnom pežorativni za Srbe)!…
   Austrija nakon austrijsko-turskog rata i Požarevačkog mira 1717. na osvojenoj teritoriji Beogradskog pašaluka stvara Kraljevinu Srbiju (trajala 22 godine) – prvi entitet sa srpskim “službenim” imenom!…

   1. @Dragomir Olujić Oluja

      Vec ti je jedanput objavljen identican „komentar“, cemu ponavljanje? Nego, koja je tacno tvoja „strucnost“ te su tvoje teze relevantne i sta tacno hoces da „dokazes“?

      1. Prvo, bio bi red da se „potpišete“!… Drugo, dovoljna mi je „stručnost“ da znam pro/čitati dokumente i radove o njima i razumeti šta u tekstovima piše!… Treće, ne dokazujem ništa, nego pokazujem šta u originalnim tekstovima piše i koji su na razne načine mnogo kasnije sačinjeni naknadni (u ovom slučaju, „srpski“) dodaci a na osnovu kojih mnogo njih tvrdi postajanje „srpskih“ entiteta decenijama i vekovima ranije (naprimer, Miroslavljevo jevanđelje počinje sa: “Mi, Miroslav, ban bosanski“ /a u rukopisu nema ničeg „srpskog“/)!… Dakle, protiv sam „posrbljavanja“ (pohrvaćenja, pocrnogorčenja, poislamljenja… i sličnim radnjama) istorijskih činjenica!…

         1. Gospodine Olujiću. Sve što ste napisali ovde je netačno. Izmišljate stvari. Ne počinje, naravno jevandjelje rečenicom “Mi, Miroslav, ban bosanski“. Nije to povelja nego liturgijski rukopis. Miroslav ne počinje ni svoje povelje na taj način. On je bio Srbin, rodjeni brat srpskog velikog župana Stefana Nemanje. On nije imao veze s Bosnom. Bio je veliki knez humski, a Hum je i tada i kasnije bio deo srpske države. Srpske zemlje i pomorske se pominju na desetine puta u srpskim izvorima srednjeg veka. Dušanov zakonik je namenjen svim podanicima njegovog Carstva, pre svega Srbima i Grcima, što on više puta u zakoniku ponavlja, a na kraju sebe tituliše kao „blagovernog cara svim Srbima i Grcima“. Čoveče, poštedite nas tih izmišljotina. Ako imate nešto da kažete na osnovu istorijskih izvora, slobodno napište, ali nemojte da krivotvorite stvari samo da biste ostvarili neki politički cilj.