Žrtva sam petparačkog političkog prepucavanja

Molim Vas pročitajte šokantne kamatne stope iz 2005. u tabeli (pogledati okvir). Pritom su kamatne stope u okolnim zemljama bile otprilike na 50% od navedenih u tabeli u to vreme. Pod tim stopama naši privrednici nisu mogli da se takmiče ni sam kim, a stanovi su bili užasno skupi. Napominjem da je NBS svojski doprinosila ogromnim kamatnim stopama propisivanjem izuzetno visokih obaveznih rezervi na kredite komercijalnim bankama, koje su pritom i same koristile situaciju dugogodišnje gladi za kreditima i nepostojanje Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga sve do 2011. g. kada je donet. Zašto tek tada?

Odnos švajcarskog franka prema Dem/Eur je bio između 1,5 i 1,7 od 1995-2010. Dakle, 15 godina je oscilirao manje od 5% od ravnotežnog položaja na otprilike 1,6 franka za Eur.

Kada sve ovo pročitate i razmislite o tome, neće Vam nimalo biti čudna moja izjava (koja je i sada na veb-sajtu Vlade Srbije) od 2. marta 2007. g u vezi sa odlukom da se nastavi subvencionisanje kredita indeksiranih u švajcarskim francima: https://www.srbija.gov.rs/vest/64448/drzava-ce-subvencionisati-i-kredite-indeksirane-na-svajcarski-franak.php

Za razliku od Danasa ovde iznosim moju izjavu u celosti, jer nemam šta da krijem i ne manipulišem javnim mnjenjem kao Danas:

Beograd, 2. mart 2007.

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Republike Srbije i koordinator Ministarstva finansija Milan Parivodić izjavio je danas da su mnogo veće koristi podizanja kredita vezanog za švajcarski franak nego što bi bili rizici, s obzirom na to da postoji mogućnost prebacivanja indeksa tog kredita u evro.

Parivodić je u izjavi za agenciju Tanjug ukazao na to da je bilo mišljenja da će švajcarski franak ojačati u odnosu na evro, što bi dovelo do problema, uz napomenu da svaki ugovor koji se zaključuje na švajcarsku valutu sadrži mogućnost da onaj koji pozajmljuje novac može, kad god to poželi, da se prebaci na evro.

On je objasnio da nakon prebacivanja, koje košta do 2.000 evra, više nema opasnosti u slučaju da se kurs švajcarskog franka promeni i dodao da se na taj način stvara sigurnosni ventil koji štiti uzimaoca kredita od eventualnog skoka švajcarskog franka u odnosu na evro, a samim tim i u odnosu na dinar.

Istovremeno, ministar je podsetio na to da je Vlada na jučerašnjoj sednici donela odluku o tome da država subvencioniše i kredite koji su indeksirani na švajcarski franak.

Prema njegovim rečima, na ovaj način se došlo do najjeftinijih kredita za ljude kojima je potreban krov nad glavnom, tako da je, recimo, na kredit koji iznosi 50.000 evra ušteda 14.000 evra kada je kredit zaključen na 30 godina, pri čemu je mesečna rata za 48 evra manja.

Takođe, Parivodić je naveo da je na kredit od 100.000 evra, koji se uzima na 30 godina, ušteda 28.000 evra, a rata pada za 96 evra, odnosno sa približno 510 evra na 405 evra mesečno, što je velika ušteda i olakšanje građanima.

Švajcarska je okružena državama koje koriste evro i njena valuta malo varira u odnosu na evro, ukazao je on i podsetio na to da je u Ministarstvu finansija napravljena analiza desetogodišnjeg kretanja nemačke marke i evra prema švajcarskom franku i francuskog franka i evra prema švajcarskom franku.

Prema toj analizi, prosečan kurs u poslednjih deset godina je za nemačku marku, francuski franak i evro prema švajcarskom franku bio 1,55 do 1,56 odsto, pri čemu je maksimalna varijacija bila plus-minus 3,5 odsto, dok je u poslednje tri godine varijacija iznosila 1,45 odsto, objasnio je ministar.

On je predočio da je na 100 evra razlika 1,45 evra, što je vrlo mala i beznačajna varijacija i ocenio da nema nikakvog razloga očekivati da dođe do bitnijeg pomeranja kurseva koji su do sada postojali između evra i švajcarskog franka.

Imajući u vidu ovu postojanost odnosa između pomenutih valuta, kao i mogućnost da građanin u svakom trenutku može da se prebaci na evro, koristi koje donosi kredit indeksiran na švajcarski franak su mnogo veće nego što je rizik od promene kursa te valute, zaključio je Parivodić.“

Dakle, u jednoj izjavi sam četiri puta insistirao da svaki ugovor mora imati mogućnost konverzije iz CHF u evro kada to zatraži dužnik – kao sigurnosni ventil. U tom smislu krediti indeksirani u CHF (za koje ja znam) zaista sadrže klauzulu jednostrane konverzije iz CHF u evro u momentu kada to dužnik zahteva, a pitanje je da li su ih dužnici iskoristili kada je evro počeo da gubi vrednost u odnosu na CHF (ili franak da raste). U svakom slučaju, danas je kasno jer bi dužnike prelazak na evro doveo do 1,5 puta veće glavnice od originalnog iznosa u evro.

Kao odgovor na kreditnu krizu kupaca stanova, tek 2014. EU donosi Direktivu 2014/17/EU o kreditima za potrošače koji se odnose na stambene nepokretnosti. Ovom Direktivom EU se štite potrošači stambenih kredita i nameće obaveza državama članicama da unesu u svoja nacionalna zakonodavstva, između ostalog, da „kada je ugovor o kreditu vezan za stranu valutu… u ugovor se mora uneti pravo potrošača da konvertuje kreditni ugovor u alternativnu valutu pod određenim uslovima, ili da postoji drugi aranžman koji će ograničiti devizni rizik potrošaču koji mu je izložen ugovorom o kreditu“.

Dakle, tek 2014. g. – punih sedam godina nakon od mog naloga iz marta 2007. g. da se obavezno unose klauzule konverzije sa CHF u evro – tek tada Evropska unija donosi propis sa istim nalogom koji sam dao marta 2007. g. Dakle, došli do istog zaključka smatrajući ovu klauzule konverzije kao optimalni kompromis između principa slobode izbora i ponude u slobodnom društvu i sigurnosti potrošača. Da li EU deli krivicu sa mnom ili sam zaveo i EU kao celu Srbiju?

Kako sam bio jedan od ministara zaduženih za razvoj srpske privrede fokusirao sam napore na unapređenje investicionog zakonodavstva, a druga najveća prepreka razvoju su bile ove drakonske kamatne stope. U tom smislu kada su se pojavili krediti indeksirani u CHF koji su imali značajno nižu kamatnu stopu, to je bila odlična vest i za privredu i građane, i za druge ministre, i za celu Evropu. Da li je to čudno, posebno u kontekstu mog insistiranja na unošenju u ugovore klauzule opcije konverzije indeksa iz CHF u evro, onda kad to dužnik poželi.

Nisam bio jedini na svetu koji je verovao u ove kredite uz obaveznu klauzulu konverzije: U Evropskoj uniji je do decembra 2007. dato preko 360 milijardi kredita indeksiranih u CHF, a od toga preko 80% tog iznosa u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Luksemburgu, Mađarskoj, Poljskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu i to velikim delom za stambene hipotekarne kredite, za koje su mesečne otplate dramatično skočile oko 2010. g. sa debalansom stvorenim najvećom Svetskom ekonomskom krizom od 1929.

Nijedna od centralnih banaka ovih najstarijih zemalja Evrope nije zabranila ove kredite, i svi su mislili da su ovi krediti vrlo povoljni i zaduživali se. Ko je kriv celoj Evropi? Milan Parivodić?…ili svi ministri u EU, ili možda krivca uopšte nema jer je Svetska ekonomska kriza šokirala ceo svet kao neki veliki zemljotres…! Šta li o svemu tome istraživački misle novinari koji su pisali o meni?

Očigledno je da sam žrtva petparačkog političkog prepucavanja koje je Danasu važnije od istine i čuvanja mog ugleda, i zato sam morao da odgovorim. Nemojte ozbiljne ljude uključivati u petparačka prepucavanja.

Ako želite da pomognete Srbiji, ne obmanjujte svoje čitaoce. Uzvisite se na nivo ozbiljnih novina. Ovakvim člancima Danas perpetuira decenijski antisistem vrednosti koji je utemeljen na lažima. Pokušajte da budete objektivni i profesionalni – ako umete – jer to zahteva obrazovanog, etičnog i vrednog novinara. Ovi koji su pisali tekstove o meni ne zadovoljavaju ove kriterijume.

KRAJ

Autor je advokat