10 odsto

Kako i odakle misli da toliki novac podeli građanima nije objasnio, ali ga ti isti građani za to i ne pitaju. Dovoljno im je obećanje.

Ako bi premijer ovaj put ostvario ono što je obećao, to bi podiglo troškove za plate za čak 40 milijardi dinara, odnosno za jedan odsto celog BDP-a – i to samo na osnovu tih 10 odsto. Ako bi i penzije bile dodate ovoj računici i ako bi i one bile dignute za istih 10 odsto (što Vučić doduše nije rekao da će biti), to bi nam troškove podiglo za 80 milijardi, tojest dva odsto BDP-a.

Na pitanje da li je to moguće, odgovor je – jeste. Ali na pitanje da li je razumno, odgovor je – nije.

Jer, srpski BDP će ove godine porasti za samo tri odsto. To znači da će čitava privreda u našoj zemlji zaraditi samo tri odsto više novca nego prošle godine. E sad, to je tri odsto „realno“, što znači umanjeno za procenat inflacije u ovoj godini, dok Vučić nije obećao „realni“ rast od 10 odsto nego nominalni. Pošto će prema najnovijim projekcijama NBS, inflacija ove godine biti oko četiri odsto, to znači da će nominalni rast BDP-a biti oko sedam odsto.

U prevodu, ako premijer radnicima na državnom kazanu i digne plate za 10 procenata, to će biti otprilike tri odsto viša povišica od nominalnog rasta BDP-a, što okvirno odgovara jednogodišnjem realnom privrednom rastu Srbije. To ni po čemu nije ekonomski opravdano. Jer, ako u kući počnete da zarađujete 7.000 dinara više mesečno, sigurno nećete svoje troškove podići za 10.000. A upravo to sada najavljuje premijer.

Ali, to je ujedno i moguće. Jer, Vučić je povišicu najavio za pred kraj ove godine, što znači da će te podignute plate biti davane tek tokom naredne godine, kada će njihovu vrednost dodatno pojesti inflacija koju ćemo imati u toj godini. A pošto će Vučić imati svako pravo da cele naredne godine građanima priča kako im je podigao plate za 10 odsto, niko od njih se neće buniti kada u 2018. ne dobiju ni jedan procenat povišice. Tako će 2018. završiti sa kupovnom moći jednakoj onoj koju imaju danas ili eventualno jedan do dva procenta višom. U tom slučaju bi se čak moglo dogoditi i da na kraju naredne godine udeo izdvajanja za plate u BDP-u počne blago da pada u odnosu na sadašnju situaciju, što je inače i zakonska obaveza, koju bi dizanje plata za 10 odsto ove godine ugrozilo.

Još su dve zanimljive okolnosti koja ide naruku Vučiću. Prva je da zbog borbe protiv sive ekonomije prihodi budžeta rastu brže od BDP-a, što znači da se povišice neće tako snažno odraziti na fiskalni deficit, kao što bi to bio slučaj da je Srbija uređena država. I druga, da Vučić neće biti premijer kada dođe vreme da se podižu plate. Tako će, ako plan ne uspe, ubrati političke poene na tome što će novi premijer ispasti „nesposobniji“ od njega. A ako plan uspe, sve zasluge će pripasti baš njemu, koji je celu stvar i najavio. Što bi rekli Amerikanci, win-win situacija.