Abolicija devedesetih 1

Milan Radonjić, Stevan Basta i Ratko Romić, bivši visoko pozicionirani pripadnici Državne bezbednosti s kraja devedesetih, pravosnažno su oslobođeni optužbi da su pomagali atentatorima koji su 2000. u Budvi pokušali da ubiju lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića.

Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio presudu Višeg suda, koji je ustanovio da tužilaštvo nije predočilo dokaze koji bi pouzdano, na nesumnjiv način, pokazali da su optuženi imali prethodan dogovor da se obaveštajni podaci prikupljaju radi stvaranja uslova i otklanjanja prepreka za ubistvo Vuka Draškovića. Činjenica da je prvostepeni sud zaključio da su pripadnici DB-a, po naređenju optužnog Radonjića, u više navrata boravili u Budvi, gde su pratili Draškovića i prikupljali obaveštajne podatke o njemu, nije imalo uticaj na konačnu presudu. Radnje koje su sprovodili, zaključak je Apelacionog suda, bile su u skladu sa pravilima službe.

Više je aspekata ove odluke koji zavređuju bliži pogled. S jedne strane, pravnički gledano (a od suda se i očekuje da isključivo vrednuje pravne argumente) izuzetno je komplikovano na nesumnjiv način dokazati da su pripadnici DB-a prikupljali podatke kako bi omogućili atentat na lidera SPO. Takve naredbe se ne predaju u pismenoj formi, sa potpisom i pečatom, koje bi tužilaštvo moglo da predočio kao dokaz. Za osuđujuću presudu bio bi neophodan iskaz svedoka koji je prisustvovao razgovoru između optuženih i neposrednih izvršilaca pokušaja ubistva. Toga u ovom konkretnom slučaju nije bilo.

Opet, kod ovakvih slučajeva, politika uvek vreba u prikrajku. Uloga DB-a kao eskadrona smrti Miloševićevog režima više puta je dokazana sudskim presudama. Uostalom, bivši načelnik DB-a Radomir Marković je na izdržavanju četrdesetogodišnje kazne zatvora, između ostalog i zbog pokušaja atentata na Vuka Draškovića. Prava linija koja povezuje tadašnje državno rukovodstvo, Državnu bezbednost, JSO i Zemunski klan armirana je presudama u slučajevima Ibarska magistrala, Ivan Stambolić i ubistvo premijera Zorana Đinđića. U tom smislu, oslobađajuća presuda trojici DB-ovca, sa obrazloženjem da su postupali u skladu sa pravilima službe, može da se tumači i kao abolicija celog tog mračnog mehanizma koji je sejao smrt devedesetih godina.

Vredi obratiti pažnju i na tajming odluke. Nepostojanje dokaza nije sprečilo Viši sud da Radonjića, Romića i Bastu za isti zločin osudi 2012. godine. Šta li se od tada promenilo?

U svakom slučaju, Vuku Draškoviću je ostavljeno da pravdu potraži u parničnom postupku. Šta mi ostali da radimo?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari