Neverovatna noć u Beogradu, Srbi i Amerikanci pevaju o Alabami i Zapadnoj Virdžiniji, napisao je Ričard Grenel svoje utiske sa „pijanke“ na brodu posle napornih dnevnih razgovora sa srpskim zvaničnicima.
Ha, nismo više loši momci?
Eto, kako smo se uz pomoć našeg gostoprimstva brzo zbližili sa Amerikancima koji, uzgred, mašu privlačnim paketom od oko 60 milijardi evra spremnih za investiranje u regionu, ali još neraspoređenim po zemljama.
Tek nešto više od dve nedelje prošlo je od potpisivanja sporazuma u Vašingtonu, proglašenog za dogovor o ekonomskoj saradnji Beograda i Prištine, a američka delegacija već se pojavila u kraju kako bi započela realizaciju dogovorenog.
„Mi Amerikanci smo nestrpljivi ljudi, a administracija Donalda Trampa je nestrpljivija od ostalih Amerikanaca“, objasnio je Grenel brzinu dolaska u Prištinu i sada četvorodnevni boravak u Beogradu.
I odmah je objavljeno da je otvorena, doduše virtuelna, kancelarija Razvojne finansijske korporacije (DFC), čiji je direktor Adam Boler predvodio delegaciju koja, po njegovoj oceni, predstavlja „kompletnu ekonomsku moć američke vlade“.
Još jednom, istaknuto je da će cilj DFC-a biti finansijska podrška projektima koji su najvećim delom već započeti uz pomoć donacija Evropske unije.
Pretpostavlja se i da će američke firme u većini slučajeva biti glavni izvođači, kao što je i inače praksa kada nam se neko dodelom kredita predstavi kao dobrotvor.
Reč je o dva auto-puta i dve brze saobraćajnice i dve pruge koje povezuju jug Srbije sa Kosovom i lukom u Albaniji, kako bi se, po rečima Grenela, kroz ekonomsku saradnju razvijale i političke veze, gde je dogovor daleko teži i verovatno pripada Evropskoj uniji.
Zato je u ovoj poseti akcenat stavljen na biznis, pa je Ambasada SAD organizovala i susret privrednih komora Srbije i Kosova nakon čega je najavljeno osnivanje zajedničkog tima za realizaciju projekata.
Bilo je i novih ideja, pa je specijalni izaslanik predsednika Trampa predložio da Amerika pomogne i u obnovi zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane.
Verovatno mu je u svečarskoj atmosferi otvaranja virtuelnih kancelarija i realnih poslova koji treba da zaposle ljude i dokažu kako projekti nisu samo „reči na papiru“, zasmetao zapušten izgled zgrada u Nemanjinoj, srušenih u bombardovanju.
Jasno je zašto se Americi žuri da finalizuje dogovor iz Bele kuće, a nije reč samo o predsedničkim izborima koji su na pragu.
Oni bi da ulivanjem svog kapitala očvrsnu Srbiju za „nalet“ ruskih i kineskih investicija i uticaja.
A zvaničnici u zemlji gde se poslovi razvlače godinama, kao Vesićeve ulice, pomalo zbunjeni žurbom gostiju, našli su jedini mogući odgovor: Ajmo u kafanu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
