Da li je doktorska disertacija gradonačelnika Beograda Siniše Malog plagijat ili originalno naučno delo, javnost ne zna ni posle tri godine od kada je to pitanje pokrenuto.
Od tada, Univerzitetu u Beogradu je trebalo dve godine da utvrdi proceduru, kako bi se znalo u čijoj nadležnosti je preispitivanje plagijata i drugih oblika neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova. Pravilnik je konačno usvojen u julu 2016, a godinu dana kasnije nije načinjen ni prvi korak – formiranje stručne komisije koja treba da analizira pomenuti doktorat odloženo je do jeseni.
Iako je pomenuti doktorat iz oblasti koja „vrvi“ od stručnjaka, ispostavilo se da je teško naći četvoro koji bi imali hrabrosti i profesionalnog integriteta da pošteno pogledaju doktorsku disertaciju i stave tačku na ovaj slučaj. Gotovo stopostotnim izjašnjavanjem u više navrata da Mali nije plagijator, profesori Fakulteta organizacionih nauka su rekli svoje i zbog toga nije logično očekivati da će sada neki od njih pristati da uđu u stručnu komisiju i konfrontiraju se sa kolegama. Indikativno je to ne želi nijedan profesor sa srodnih fakulteta, pa je delimičan izlaz nađen u najavljenom angažovanju stručnjaka iz Slovenije. Ko će biti ostala tri člana stručne komisije nije ni na pomolu. Kandidat Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje odbio je članstvo, pa će novo ime biti predloženo tek na jesen. Veće grupacije društveno-humanističkih nauka nije čak ni uspelo da skupi kvorum da bi odredilo svog predstavnika, pa će i taj posao morati da čeka septembar.
Akademskoj zajednici očigledno se ne žuri da izađe iz mulja u koji se sama ukopala. Ćutanje, negiranje, prikrivanje i politika nezameranja pobedile su akademsku čestitost i odgovornost. Retki hrabri pojedinci, koji su digli glas protiv plagijarizma i nepoštenja, optuženi su da na ovom slučaju hoće da grade popularnost.
A „optuženi“ gradonačelnik umesto da sam pozove stručnu javnost da oceni njegov doktorat, ako je siguran u sopstveni naučni doprinos, kao argumente navodi da je bio student generacije na Ekonomskom fakultetu, na kome je odbranio magistarski rad, i to najbolji u generaciji. Ako već to pominje, Mali je trebalo da objasni i zašto mu je teza „pala“ na Ekonomskom pre nego što je rad, delimično izmenjen, prijavio na FON-u.
Nije ovde reč samo o Siniši Malom, niti će rešavanjem njegovog slučaja problem plagijarizma i kupljenih diploma biti rešen. Ali simbolički bi efikasna reakcija najstarijeg i najvećeg univerziteta u Srbiji imala veliki značaj. Umesto da pošalje jasnu poruku da na takve stvari ne pristaje, akademska zajednica prećutno nam je poručila da u ovakvim „igrama“ i sama učestvuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.