Da je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić srcem bio na strani onih koji su zapalili ambasade u Beogradu tokom mitinga Kosovo je Srbija 2008. godine, nije ništa novo i sporno.
Njegova javna politika je tada bila tvrdo nacionalistička, suprotna javnom interesu i sa snažnim porivom da građane surva u provaliju sopstvenih loših namera. Takođe, da je Vučić bio energija koja je punila srca građana na tom mitingu, izmanipulisanih demagogijom i jeftinom mrziteljskom politikom, niko ne dovodi u pitanje – on se nije ustručavao da javno, na najbrutalniji način, propagira netrpeljivost, niti se toga stideo, štaviše.
Međutim, sve i da je Aleksandar Vučić bio organizator paljenja stranih predstavništva u glavom gradu Srbije, odnosno na vrhu lanca komande huliganima prilikom napada, to ne može biti veći greh od onih koji su u to vreme bili izvršna vlast i sprečili – preciznije – zabranili policiji da reaguje. Tokom tog nesrećnog dana, kada je Srbija pokazala svoje ružno lice, glupost i primitivizam, koji se može porediti i nosi istu onu energiju iz ratnih i zločinačkih devedesetih godina, na vlasti je bila Demokratska stranka Srbije, a šef države Boris Tadić.
Javna je tajna da su policijom tog dana komandovali najmračniji delovi Koštuničinog kabineta u koji su ulazili i izlazili brojni kriminalci, ubice, tajkuni i oni zaduženi za povratak Srbije u tmurna vremena pre petooktobarske revolucije. Takođe, javna je tajna da je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić praktično pobegao u Rumuniju kako ne bi bio prisutan na tom masovnom skupu i među govornicima koji su urlali sa bine pozivajući građane da ruše sopstveni grad i dodatno ugaze sopstveni ugled u svetu.
Da je hteo da procesuira i reši slučaj paljenja ambasada, Boris Tadić, koji sada čisti ruke, mogao je to da uradi, s obzirom na činjenicu da je pune četiri godine, od 2008. do 2012. godine, imao apsolutnu vlast. Od rešenja tog slučaja bežao je kao miš od mačke, kao što je bežao i od odgovornosti za procesuiranje političke pozadine atentata na Zorana Đinđića. Nije smeo da zađe u nasleđe Koštuničinog kabineta ni u jednom važnom slučaju, čije bi rasvetljavanje bilo u vrhunskom javnom interesu.
Neposredno pred odlazak u Ameriku, Aleksandar Vučić osigurao se nedavno za bolji prijem kod potpredsednika SAD presudicama za paljenje ambasada. Međutim, kažnjeni su huligančići, ali ne i oni koji su njima upravljali. Jer, ako je Vučić, kao što sada govore njegovi politički protivnici, bio organizator paljenja ambasada, onda je njegov nadređeni bio kabinet Vojislava Koštunice, odnosno onaj koji je naredio policiji da ne sprečava to varvarstvo. U istoj ravni stoji onda i Boris Tadić, koji nije ništa učinio da se taj slučaj rasvetli. Izvesno je reč o bliskoj saradnji političke elite, koliko god naizgled ona neprijateljska bila, a naspram i protiv interesa građana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
