Na „crnoj listi“ Sekretarijata za finansije SAD sredinom nedelje našli su se srpski privrednici sa severa Kosova i Metohije, od kojih su dvojica javnosti dobro poznati po kontraverznim radnim biografijama.
Njima prete američke sankcije zbog korupcije i kriminala, što važi i za 24 firme sa sedištima u Srbiji, uključujući i KiM, kao i u Hrvatskoj i Bugarskoj.
Neki od njih terete se i za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, predsednika GI „Srbija, demokratija, pravda“.
Reč je o primeni američkog zakona Magnicki iz 2012, kojim Vašington globalno sankcioniše biznismene i političare zbog korupcije i kršenja ljudskih prava.
Pojedini privrednici koji su se našli na listi, kao što su Radule Stević i Siniša Nedeljković, odbacuju kao „glupost“ nalaze američkih službi, dok se glavno prozvani srpski kumovi Zvonko Veselinović i Milan Radoičić još nisu javno oglasili.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još jednom ogradio od njih, iako je Radoičić potpredsednik Srpske liste, isturene podružnice SNS na KiM, koja je deo vladajuće koalicije u samoproglašenoj kosovskoj državi.
Spekuliše se da će se ova američka akcija protiv, kako u Vašingtonu ističu, transnacionalnog kriminala proširiti, pre svega na BiH, ali i na ostatak ovog dela Evrope.
Ono što je je za sada nejasno jeste zbog čega je lista počela baš od srpskih privrednika sa severa KiM, koji su se našli u društvu sa osumnjičenima iz Konga i El Salvadora, kad je cela južna srpska pokrajina posle 1999. već označena kao najveća evropska „crna rupa“ kad je reč o svakoj vrsti kriminala i kršenju ljudskih prava koji se stavljaju na teret kosovskim Albancima.
Lista je objavljena posle nedavnog zahteva grupe američkih kongresmena da predsednik SAD Džozef Bajden razmotri uvođenje sankcija onima koji destabilizuju Zapadni Balkan, čemu je prethodilo pismo njihovih kolega iz Albanskog i Bosanskog kokusa kojoj su od administracije u Vašintonu tražili veće angažovanje SAD u rešavanju sporova „između Srbije i Kosova“.
To pismo se poklopilo sa početkom primene briselskog dogovora o reciprocitetu za saobraćajne tablice, koji mnogi smatraju pripremnih korakom za već najavljeno uzajamno priznavanje na relaciji zvanični Beograd i Priština.
Iako je reč o o borbi protiv korupcije, teško je reći da li će istrajavanje SAD na poziciji planetarnog policajca dok svet još ne uspeva da se izbori sa svim požarima američkog međunarodnog angažovanja protiv terorizma biti prava formula za sređivanje balkanske kuće.
Pojedini analitičari procenjuju da je izbor pao baš na ovaj prostor zbog namere da se na njemu konačno suzbije ruski uticaj, za čiji se opstanak sumnjiče upravo „srpske zemlje“.
Mimo globalnih interesa u kojima nema mnogo međunarodnog prava, najnovija „crna lista“ je pre svega opomena za Beograd – koliko odmah na Bajdenovom virtuelnom Samitu za demokratiju izjavio da je „Srbija spremna da bude dosledan i pouzdan partner SAD“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
