Austrija i Balkan

Kurc objašnjava da je Austrija povećala budžet za projekte regionalne saradnje sa 1,9 na četiri miliona evra, te podseća da je sa zemljama Zapadnog Balkana povezana i ljudima. U Austriji, primera radi, živi oko 300.000 građana srpskog porekla. Poznato je i da su austrijske kompanije vodeći investitori u Srbiji. Aleksandar Vučić, jedan od Kurcovih domaćina, istakao je da u Austriji i Nemačkoj vidi modele za uređenje države. Austrija Srbiji može da bude uzor i u drugim oblastima, pored ostalog stopa nezaposlenosti je u toj državi među najnižim u Evropi. Dinamika dostizanja uzora je već nešto drugo.

Kada je reč o evropskom putu Srbije, stav Austrije, prirodno, ne odudara od politike Evropske unije. Prioritet je u tom smislu normalizacija odnosa Beograda, ko god bio na vlasti posle izbora u martu, sa Prištinom, kako je Kurc rekao i u ekskluzivnom intervjuu Danasu („dijalog s Prištinom mora da bude nastavljen, a njegovi rezultati sprovedeni“). Povodom ideje ovdašnjih zvaničnika da bi Srbija mogla da postane članica EU 2020. godine, austrijski premijer je bio realan i odmeren – o rokovima je teško govoriti, ali je „važno da postoji opipljiva perspektiva“.

Austrija i Srbija ponašaju se, zasad, racionalno u kontekstu stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata. Svako drugačije nastupanje bilo bi besmisleno, jer niti u Beču danas stoluje car niti je Srbija balkanski Pijemont. Kurc je, kako kaže, „specijalno prisustvovao“ briselskom otvaranju pregovora Srbije i EU u januaru, da bi istakao kako su odnosi Beograda i Beča na stogodišnjicu Velikog rata „bolji nego ikada“. Predsednik Nikolić se složio s njim „da bi bilo dobro pokazati da naše dve zemlje prošlost ne razdvaja“.

Ohrabrujuće deluje i najava da se Austrija, kada za to dođe vreme, neće referendumski izjašnjavati o ulasku Srbije u EU. Srbiji ostaje da se nada da će primer Beča slediti i neke druge države Unije, posebno susedne, sa kojima Srbija deli, ispostavlja se, traumatičnije istorijsko nasleđe od onog sa Austrijom.