Autogol Srbije

Detalj kojim je odlučen protivnik nema ni približnu težinu kao autogol koji je Srbija postigla u subotu uveče. Divljanje huligana na terenu, na tribinama, blizu stadiona, u centru Beograda, na periferiji prestonice, pa čak i u susednim državama, samo su podsetili na surovu činjenicu da živimo u poremećenom društvu u kome ne postoji sistem koji bi se izborio sa onima koji od sportskog rivaliteta sa uživanjem prave ratnu atmosferu. Ponovo se postavlja pitanje ko je kriv.

Krivi su oni koji su trenutno na vlasti, u kojima huligani vide istomišljenike i saborce. Krivi su oni koji su sad u opoziciji, a koji su do prošle godine dugo imali priliku da reše problem nasilja u sportu, a nisu ni pokušali. Krivi su policija i pravosuđe koji ne smeju i ne žele da se izbore sa gorućim problemom u društvu. Krivi su klubovi, i oni koji ih vode, zato što ćutke podržavaju kvazinavijače i njihove poteze čak i kada im fizički i psihički zlostavljaju fudbalere. Umesto da im se usprotive, čelnici dva najveća kluba huliganima ispunjavaju sve zahteve, pa im između ostalog dozvoljavaju da koriste klupske prostorije, kako bi sramnim konferencijama za novinare minimizirali svoje postupke. Kriv je Fudbalski savez Srbije i čelnici istog kojima su bitnije fotelje i lična korist od borbe protiv kriminala u fudbalu. Krivi su i fudbaleri koji uživaju u ulozi poslušnih vojnika i jedva čekaju da se dodvore onima koji ih sa tribina zlostavljaju. Krivo je celo društvo što je dozvolilo da u Srbiji postane normalno da se mladi utrkuju u incidentima, umesto u obrazovanju.

Samo u poslednjih mesec dana, država je dva puta istakla belu zastavu pred divljacima. Prvo, kada je poklekla pred agresivcima otkazavši Paradu ponosa i drugi put, kada nije reagovala na vinovnike incidenta u aferi „šampon“. Upravo zato, sve što se desilo u subotu nije iznenađenje.

Treba podsetiti koliko su vodeći političari aktivni nakon sportskih uspeha u Srbiji. Tada se utrkuju u hvalospevima u kojima rezultate sportista žele da pripišu sebi i iskoriste ih za samopromociju. Nakon derbija, svi političari ćute. Verovatno isto očekuju i od građana Srbije. Da ćute, trpe i prihvate da žive u neorganizovanoj državi u kojoj vlada zakon jačeg i luđeg. To je Srbija danas.