Back to black

Ne zna se šta je bilo neprijatnije: da li, na primer, Bramerc koji je izrazio očekivanje da ćemo sad dalje krenuti da jurimo Mladićeve i Hadžićeve jatake, da li Tači koji je uveo sankcije za srpsku robu, da li File koji je naznačio Kosovo kao uslov naših evropskih integracija. Zbilja traumatično. Traume, naravno, nisu lake ni kad se dese prvi put, ali kad su u pitanju one u povratu – a ove o kojima govorimo upravo su takve – onda im je dejstvo doista neprijatno.

Najpre, u praktičnom smislu. Kosovski embargo mogao bi proizvesti štetne posledice u delu naše izvozne ekonomije. Mogli bi se naći pogođenima proizvođači hrane, građevinskog materijala, hemijske industrije. I inače ranjiva, srpska privreda te bi potrese – čak i da ne budu veliki – mogla registrovati upravo obrnuto, dakle kao velike. Neprijatno zvuče spomenuti neočekivani koraci prema nama i u političkom smislu. Specijalno File. Evropski komesar kome je u opisu posla da govori u korist proširenja, uslov priznanja Kosova dosad nije imao na svom repertoaru. Traumatično je što je tu inovaciju ubacio u času kada se činilo da bi nam se mogli pospešivati, a ne smanjivati izgledi. Umesto da otvara File zatvara vrata. On, nema sumnje, zna šta je odgovor Srbije, pa njegovu neočekivanu izjavu treba dešifrovati tako kao da se sprema neko spuštanje rampe. Da, zapravo, jedan deo Evrope misli u tome pravcu. Odnekud se, međutim, u istom času javio Jelko Kacin koji je otišao u drugu krajnost, najavljujući za decembar mogućnost dobijanja i datuma pregovora sa Unijom, a ne samo kandidature.

Srbija se, tako, u trenu našla jednom nogom u glibu. Cinici bi rekli da je to tako kad nam dobre vesti dolaze sa Kacinove adrese. Kako god, bilo je odmah vrlo vidljivo da tu situaciju Srbija nije baš očekivala, pa su i reakcije u dobroj meri proizlazile iz te zatečenosti. Najmanje je živaca imao ministar Ivica Dačić. On jeste izrazio šire rasprostranjenu rezignaciju zbog novih uslovljavanja, pa i rezerve prema ulasku u samu Uniju, ali je iskočio iz koncepta hladnokrvnog reagovanja za koji su se opredelili na Andrićevom vencu. Nije, tako, odgovoreno Crnogorcima na ozakonjenje teze da ih je Srbija okupirala 1918, nisu uvedene mere retorzije na sankcije Prištine, nije popljuvan File zbog drakonskih mera koje najavljuje. U vikendu koji je obilovao gubicima na mnogim stranama – od norveške katastrofe do Ejmi Vajnhaus čiji smo jedan naslov komemorativno pozajmili – možda će se ova srpska nova strpljivost pokazati kao neki dobitak.