Ko je kriv što učenici iz Srbije konstantno imaju niska postignuća na PISA istraživanjima legitimno je pitanje na koje svako ko se u trenutku objavljivanja rezultata ove studije nađe na mestu ministra prosvete mora da odgovori.
Kao što treba da odgovori i na pitanje da li kao prvi čovek Ministarstva prosvete oseća ličnu odgovornost za loše rezultate.
Aktuelni ministar Mladen Šarčević očigledno je procenio da ova pitanja „nisu normalna“, pa je po sistemu „napad je najbolja odbrana“ poručio novinarki N1 da „nije pazila na času“ i da bi na „PISA testiranju bila jako slaba“. Nije ovo prvi put da ministar reaguje bahato i osiono na pitanja koja mu se ne sviđaju.
Svojevremeno je napustio televizijsku emisiju „Crvena linija“ jer mu se nije dopalo pominjanje protesta profesora Prve beogradske gimnazije zbog ukidanja jednog odeljenja društveno-jezičkog smera, a u polemiku sa medijima je ušao i kada su novinari pitali da li oseća ličnu odgovornost zbog „provaljivanja“ testa iz matematike na maloj maturi.
Da ima „kratak fitilj“ Šarčević je demonstrirao više puta, a poslednji incident svedoči o još jednoj stvari – da je aktuelna politička elita „nabaždarena“ da nipodaštava novinare televizije N1, o čemu svedoči činjenica da je ministar odbrusio novinarki i pre nego što je postavila pitanje.
Najzanimljivije u celoj priči je to što aktuelni ministar nije direktno odgovoran za najnovije rezultate PISA studije. Reforma koju zagovara započela je samo nekoliko meseci pre nego što je istraživanje sprovedeno, i pravo pitanje je na čemu je temeljio optimizam da će rezultati biti bolji nego ranije.
Čak i da je prvog dana kada je stupio na dužnost krenuo da reformiše obrazovni sistem, pomaka na rang-listi ne bi bilo. Jer ono što se uporno previđa je činjenica da do poboljšanja učeničkih postignuća ne može da dođe brzo, a posebno ako, kao što je to slučaj u Srbiji, svaka reforma obrazovanja počinje od novog ministra.
Na to ukazuje činjenica da naši učenici praktično tapkaju u mestu od 2003, kada smo prvi put učestvovali u PISA istraživanju.
Međutim, odgovornost aktuelne političke opcije itekako postoji, pošto su manje-više isti politički akteri na vlasti u poslednjih osam godina. Da su zauzeli jasan kurs kuda treba da ide srpsko obrazovanje i da su ga svih ovih godina „gurali“ bez obzira na personalne promene na čelu Ministarstva prosvete, pomaka bi verovatno bilo.
Ovako su konstantna obećanja o velikim i temeljnim reformama u obrazovanju ostala samo floskula koje se političari uporno drže. I zato se i posle Šarčevićevih reformi nećemo pomeriti na rang-listi ni u narednom ciklusu PISA istraživanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
