Bauk kruži svetom, bauk korona virusa. Virus, za koji se veruje da se pojavio krajem prošle godine na pijaci u centralnom kineskom gradu Vuhanu, na kojoj se obavljala ilegalna trgovina, proširio se i na druge kineske gradove među kojima su Peking i Šangaj.
Proširio se i na druge zemlje: SAD, Tajland, Južnu Koreju, Japan, Australiju, Francusku i Kanadu. Od korona virusa u Kini je do sada umrlo 56 ljudi, a više od 2.000 je zaraženo.
U karantinu je više od 50 miliona Kineza, koji je najpre uveden u epicentru, gradu Vuhanu sa oko 12 miliona stanovnika. Kina je najavila zabranu prodaje divljači, ribe i morskih plodova u marketima, restoranima i preko interneta, a koliko je situacija ozbiljna pokazuje i reakcija predsednika Si Đipinga, koji je na sednici Politbiroa Komunističke partije, upozorio da se država suočava sa „ozbiljnom situacijom“. Kada se Politbiro KP sastane, problem sigurno nije za potcenjivanje. Ovakvom reakcijom i karantinom, kineske vlasti žele da pokažu da neće ponoviti grešku prethodnika koji pojavu korona virusa kroz epidemiju SARS-a svojevremeno nisu ozbiljno shvatili.
Kineski zvaničnici tvrde da je smrtonosni virus nastao prirodnim putem i da je prešao sa zmije na čoveka, ali već su se pojavila i druga mišljenja koja se graniče sa „teorijama zavera“. Pojedini epidemiolozi smatraju da je virus nastao i izašao iz laboratorija, neki misle i namerno. Cilj je navodno zaustaviti ili bar usporiti razvoj kineske ekonomske i političke sile. Čini se da sami Kinezi u to manje veruju. Najpoznatiji epidemiolog u Srbiji dr Predrag Kon takođe smatra da su „besmislene“ tvrdnje da je korona virus nastao u laboratoriji.
Svetska zdravstvena organizacija za sada nije upozorila na pandemiju, a što se Srbije tiče, razloga za brigu nema. To bar tvrdi ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Prema njegovim rečima, do sada je zabeležen samo jedan slučaj kod kineskog državljanina za koji se sumnjalo da može biti u pitanju korona virus, ali je na Infektivnoj klinici u Beogradu utvrđeno da je reč samo o respiratornoj infekciji. Mere predostrožnosti su blagovremeno uvedene. U poslednjih 15-ak godina svet se suočio sa više epidemija i pandemija. Ptičji grip je bio 2005. godine i mada je koordinator UN Dejvid Nabaro upozoravao da će pandemija ubiti između pet i 150 miliona ljudi, prošli smo, na sreću, mnogo bolje. Ne i ptice, koje su bile izložene genocidu.
Svinjski grip ili H1N1, pojavio se u Meksiku 2009. i proširio se brzo na SAD i ostatak sveta. U Srbiji ga pamtimo po aferi vezanoj za sumnjivu nabavku više miliona vakcina. Krajem 2015. u Brazilu i ostatku Južne Amerike pojavio se zika virus. Taj nas nije „dotakao“.
Treba li Srbija da se plaši korona virusa? Ako nas i zaobiđe, ostaje nam dovoljno problema sa običnim gripom od koga godišnje, u proseku umire 30-ak ljudi u našoj zemlji. Ne treba zaboraviti ni aktuelan problem zagađenog vazduha. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji je više od 6.000 smrtnih slučajeva godišnje povezano sa zagađenim vazduhom. I šta nama korona virus može, šta nam sme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.