Beograd i njegovi umetnici

Ostavite komentar


  1. Biti uspešan narod znači nikada ne ispasti iz koloseka savremenosti. Mi smo iz tog koloseka savremenosti ispali već izborom Nemanjića koji nisu izabrali grad i gradsku kulturu, već Vizantisku despotsku (kako despot kaže). Srednjovekovni evropski grad je „stanje duše“ (Lopez). Predmet divljenja Evropljanjina (u srednjem veku) bili su gradovi. Za razliku od antičkih sada je grad u centru imao tržnicu, ekonomsku delatnost; divili su se trgovcima i zanatlijama ali i umetnicima koju su uradili gradske spomenike, divili su se crkvama, školama, kulturi – iako su na pečatima grada stajale zidine i kapije grada. Grad je po tradiciji bio opasan zidinama, mada se težište rata pomerilo ka vlastelinskim zamkovima. Srednjovekovni su gradovi razvili ideje Aristotela i Cicerona da grad ne čine zidine već ljudi koji u njenu žive. Bila je to planska izgradnja gradova, briga o otpadnim vodama, kanalima, kišnim kolektorima, ulicama; „male su ulice nepoželjne jer su đavolja rabota“, „veliki trgovi su rajska stvar“, ulice se popločavaju, trgovi dobijaju umetničke spomenike…Grofovi i biskupi im dodeljuju povelje slobode, građani mogu sami da biraju upravu grada, učestvuju u organizaciji života u njemu, kroz “juriste” ljude od zakona, preko komuna, a tu započinje i gradski “porez” “glavarina”.

    1. Biti uspešan narod znači imati jednog Kiša, Pekića, Ćosića, Selimovića, Andrića, Teslu, Milankovića, Pupina, Sinđeliće i junake sa Košara. Očekujem da Snežana Čongradin, draga Safeta, Draža, doktori kolumnisti, NVO i vi Danasovi botovi podržite Hadžihafizbegovićev film o herojstvu Nasera Orića. To bi bilu u duhu autošovinizma kojima se diče Danasovi kolumnisti i botovi.

      1. Da smo ispali iz koloseka savremenosti – a to znaći da nismo u stanju da SAMOSTALNO preživimo – videlo se – u doba smrtonosne epidemije pegavog tifusa 1914-1915. koja je pretila da nas zbriše kao narod falilo je znanje iz epidemiologije, vakcina, lekarske opreme, lekara (pola lekara nam je tu odmah pomrlo)… Ne poznajući pravu prirodu bolesti, vlast je da bi Valjevo rasteretila tolikog broja bolesnih, lakše obolele puštala kućama. To je i doprinelo da se epidemija munjevito proširi po celoj Srbiji. Obolelo je stoga više od milion ljudi, od čega je umrlo preko 150.000. Spasla nas je misija epidemiologa engleza Hantera (30 lekara). Naše su nam elite STRAĆILE još 100 g a mi ni dalje nismo u stanju da SAMOSTALNO preživimo. Srbi je potrebna KATARZA i – otklon od bilo kakvih ratova (i priče o njima). Ratovi – stari i novi – nam ne mogu stvoriti društvo i privredu – pomoću koje bi mogli samostalno živeti.
        Ps. Teoretičari zavera koji vode Srbiju već 100g nisu dozvolili da Hanter dobije trg, spomenik i tsl samo zato što je Hanter englez – pa im opovrgava mantru o tome kako su nam englezi „oduvek radili o glavi“ – Hanter je bio na čelu misije engleske vlade!

  2. Osobu koja vedri i oblači, a nije gradonačelnik, građani nisu ni izabrali da o bilo čemu odlučuje! Još manje da raspolaže novcima građana!!

  3. Da ove mere kakosuse pokazale svimaje jasno .Krizni stab koje mere je doneo dasu valjale Smesno.

    1. ????????????????????????
      Прочитао сам на хиљаде књига али ово уистину не разумем.

      1. @grut. Coveku ocigledno „baguje“ space-bar na tastaturi. Evo, sta je hteo da napise:
        „Da ove mere kako su se pokazale svima je jasno. Krizni stab koje mere je doneo da su valjale? Smesno.“
        Jel’ sad razumes, botino? Ili ti treba prevod na botovsko-sendvicarski jezik?

Ostavite komentar


Redakcijski komentar

Naslovna strana

Naslovna strana za 22. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Zdravko Šotra, filmski režiser

Danas čitam danas, Danas sam čitao juče i sutra ću čitati Danas zato što je to sve što nam je ostalo od dnevne štampe.