Olujno nevreme u Beogradu, po pravilu, ostavlja za sobom gotovo izvesno potpuni kolaps saobraćaja, bujice koje ulaze u podrume zgrada i lokala, jezera u centralnim gradskim ulicama, po kojima plutaju automobili, kontejneri i kafanski mobilijar, i zabavne fotografije na društvenim mrežama, na kojima su naši sugrađani potopljeni do kolena, pojasa, ramena…
Komentari, uglavnom duhoviti, sa trunkom besa prema aktuelnim gradskim čelnicima.
Jer, kako drugačije reagovati na redovnu pojavu svakog proleća i leta, kada zbog malo jače oluje dvomilionski grad ostane paralisan satima, a kada se voda konačno povuče, za sobom ostavi ogromnu materijalnu štetu.
Zamenik gradonačelnika kazao je da se slično nevreme nije dogodilo još od 2014. Interesantno, veliki broj Beograđana seća se istog takvog od prošle godine.
Seća se i kada su radnici oštetili glavni kolektor u 27. marta, a cevi počele lančano da pucaju, dok je poplava koju su izazvali potopila sve niže ulice.
Goran Vesić rekao je još i da „Grad dobro funkcioniše“.
Šta tačno dobro funkcioniše, pravo je pitanje za zamenika, s obzirom da su građani prisustvovali bujicama koje teku ulicama i nose sve pred sobom, vozila na raftingu na Autokomandi i auto-putu kod Hitne pomoći, obustavljen gradski prevoz.
„Ovo je prirodna nepogoda, situacija koja nije uobičajena i nije normalna“, još jedna je od Vesićevih izjava koja vređa zdrav razum.
Iz kog razloga „prirodna nepogoda koja nije normalna“, zvana oluja, u 21. veku, a posle silnih rekonstrukcija, raskopavanja i popravki beogradskih ulica, parališe život u glavnom gradu?
Šefovi nadležnih službi „objasnili“ su nam da voda ne otiče jer odvode „često zapuši mehanička prljavština“, što bi valjda trebalo da znači da su za to krivi građani koji prljaju ulice.
To što „u novijoj istoriji“ nije zabeleženo da je neka od tih službi i čistila odvode, valjda nije problem.
Problem izgleda nije ni to što u dobrom delu rekonstruisanih ulica odvodi i ne postoje, već su zamaskirani rešetkama.
Ko što reče arhitekta Dragoljub Bakić, gradski oci ne ulažu u kanalizacionu i kišnu infrastrukturu jer ona donosi samo ulaganja, ne i zaradu i mogućnost za „ugradnju“.
Da je to istina, govori i činjenica da se, nakon tolike buke oko planiranih ulaganja u kanalizaciju na levoj obali Dunava, od tih izdataka u gradskom budžetu za ovu godinu odustalo.
A 550 miliona dinara koji su u prošlogodišnjem budžetu bili namenjeni izgradnji kišne kanalizacije?
Taj novac je nestao, kao da ga je odnela bujica nakon pljuska.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
