Još jednom se Aleksandar Šapić pokazao dostojnim visoke pozicije unutar naprednjačke družine. Nakon konferencije na Savskom nasipu i razgovora s nezadovoljnim aktivistima jednom od njih je prvi čovek prestonice uzeo i bacio telefon o zemlju.
Sam je vlasnik telefona kriv, lepo je čuo upozorenje prvog čoveka Privremenog organa da ga ne treba zadržavati, jer može biti opasno. Na njegovu, ali i Šapićevu, sreću nije nastradao aktivista Aleksandar Cvrkotić, već njegov mobilni kojim je želeo da ovekoveči ovo Šapićevo spuštanje međ‘ građane.
Snimak s telefona koji, zahvaljujući dobroj zaštiti, nije pretrpeo teže povrede, pokazuje da su se svi u ovom incidentu pomalo ponašali kao klinci, ali to ne umanjuje Šapićevu krivicu.
Njegovo osiono, bahato ophođenje ne iznenađuje. Rešen je Šapić, kako sam poručuje, da se ne povlači pred klošarima i siledžijama koji se skrivaju iza „zabrinutih građana“. Rešen je bio i kada je Marku Čaviću iz emisije „Marka žvaka“, poručio u lice da je „dripčina“ i „magarčina“.
Stvar je jasna – Šapić je u permanentnoj defanzivi, jasno mu je da je u njegovom mandatu gradonačelnika sve privremeno, te ima osećaj da ga stalno neko napada. Oseća se ko Brus Li, više ne zna s kim se bije, dal sa Vesićevim kadrovima u gradu, dal sa Kentkartom, dal sa opozicijom, dal sa protivnicima porodičnih vrednosti, samo se vrti i maše rukama.
Trza se i na najmanje kritičko pitanje, daje sebi za pravo da deli novinare na one kojima želi i kojima ne želi da odgovori na pitanje, vređa – na Boga ne misli.
Oseća se Šapić ko „delfin u čošku“, da parafraziramo onu čuvenu Vučićevu sintagmu kojom opisuje srpsku geopolitičku poziciju.
No, morao bi delfin da povuče ručnu, da kontroliše bes, ne samo zbog sebe, nego i zbog bezbednosti građana Beograda. Danas telefon, sutra možda na zemlju obori i nekog od njih.
Ili ipak nema potrebe za kočenje, možda je sve ovo deo kampanje, možda zaista, kako je to ocenio poslanik SNS Vladimir Đukanović, naprednjacima rastu procenti na konto Šapićevog ponašanja. Onda se zaista pribojavamo šta je sledeće.
Naprednjaci su u kampanji, koja je kod njih, kao Šapićeva defanziva, permanentno stanje, pokazali da imaju široku lepezu nasilničkih akata, od uvredljivih kampanja i dehumanizacije, pa sve do paljenja kuće, ali fizičkog, jedan na jedan, obračuna dosad nije bilo, no ako istraživanje pokaže da će to doneti još koji procenat više, moguće je da i to postane sastavni deo njihove kampanje.
Bilo kako bilo, Šapićevo ophođenje za svaku je osudu, pre svega onih koji su ga na to poziciju postavili. Mi smo pristojni, pa nećemo iskoristi nijednu od kvalifikacija iz Šapićevog „protuklošarskog“ arsenala, ali jasno je koja bi bila najedakvatija za okarakterisati njegovo ponašanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.