Besmisao izborne ćutnje

Starinska i sve manje spojiva sa ovim internet dobom društvenih mreža koje živimo, u kome se sadržaji i osećanja, politički kao i drugi, odobravanja ili odbijanja, prenose i šire gotovo trenutno.

U nekoj vrlo bliskoj budućnosti možda će i parlament i predstavnička demokratija i izbori biti zamenjeni nekim oblikom nadzora veštačke inteligencije.

Skinućemo na primer aplikaciju za mobilni telefon i klikom, glasati za neku odluku vlade, bićemo i građani i poslanici u isto vreme, neće ni biti skupštine.

Umesto parlamenta i izbora koje sprovode ljudi, neki računarski program će sve to da obrađuje i objavljuje, kao obavezujuće. Kad vlada izgubi određeni broj klikova, „padaće“ i biraće se nova, opet klikovima.

U takvoj, moguće i vrlo skoroj budućnosti, važiće i potpuno nova pravila, u kojima ni „t“ ni „ć“ od neke tišine i ćutnje neće ostati.

Dok se to ne desi međutim, valja primetiti da starinske institucije ipak pokazuju neviđenu žilavost. Skupština više nema stvarnu zakonodavnu vlast, ali ima i te kakav uticaj na javno mnjenje, izbori jesu možda bez stvarne mogućnosti biranja, ali i te kako oblikuju političku scenu…

Ta žilavost važi i za izbornu ćutnju. Ta je tišina i te kako glasna, svi u javnosti o njoj galame tih 48 sati koliko važi u Srbiji, deleći se na one koji su za ili koji su protiv, dokazujući da je besmislena ili pak, da je blagotvorna.

Ali ne ćuti se o ćutnji. Zagovornici besmislenosti postaju iz izbora u izbore sve glasniji, vičući da, ako se nije ugasio internet, onda se nije ni ugasila kampanja, odnosno pohod na glasače.

Pohod, koji koristi tišinu kako bi se pojačale aktivnosti pridobijanja u privatnom prostoru, kako bi se dolazilo biračima kući u VDV- kampanji (od vrata do vrata). Ili kako bi se upotrebljavala tema kršenja tišine protiv izbornih protivnika ili protiv dela javnosti koji se označi kao neprijateljski.

Na primer, kao što je sadašnji premijer Miloš Vučević prijavio list Danas da je kršio tišinu za prošle izbore održane 17. decembra 2023.

Uprkos svemu tome, izborna tišina jeste blagotvorna. Jer, zamislite kako bi bilo da je nema, pa ustanovio bi se višednevni politički sveopšti rijaliti, uvedne bi bile beskrajne debate i predstavljanja na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, trajale bi ne samo do otvaranja biračkih mesta, nego i celog izbornog dana.

Tako da ta sitnica, ćutanje, tišinica takoreći, i dalje stoji kao glavna zakonska brana provali političko-estradnog ludila.