Bez alternative

Naime, ruski državni gigant Gasprom je najavio da će 2019. prestati da svoje kupce snabdeva preko teritorije Ukrajine, a to je inače jedini pravac iz koga se Srbija opskrbljuje gasom.

Problem je u tome što u ovom trenutku ne postoji alternativni pravac kojim bi se potrošači u našoj zemlji snabdevali gasom u slučaju da Gasprom za dve godine uradi ono što je naumio. S obzirom da je Srbija gotovo u potpunosti zavisna od uvoza „plavog energenta“, kad bi jedini pravac njenog snabdevanja bio ukinut sasvim je izvesno da bi se domaći potrošači našli u velikom problemu. Nadležni u Srbiji, u slučaju da se snabdevanje preko Ukrajine stopira, planiraju da gas dobijaju iz Severnog toka 2.

Međutim, taj ambiciozni projekat još uvek nije započet, a ima i svoje protivnike koji se maksimalno trude da zaustave njegovu izgradnju. Pre neki dan Vitold Vaščikovski, ministar inostranih poslova Poljske, izjavio je da će Rusija navodno odustati od izgradnje Severnog toka 2, jer joj nije potreban nakon dobijanja prava da koristi kapacitet gasovoda Opal u Nemačkoj. Stručna javnost sumnja u tačnost procene Vaščikovskog jer je uverena da je Severni tok 2 podjednako potreban i Ruskoj Federaciji i Evropskoj uniji. Ipak, ono što zabrinjava, pored toga da izgradnja još uvek nije startovala, jeste i činjenica da bi gas koji bi dobijala Srbija bio znatno skuplji nego što je to sada slučaj kada ga dobija iz pravca Mađarske. Naime, gas bi dolazio sa veće udaljenosti, prolazio kroz teritoriju više zemalja, dugo putovao, što iziskuje i plaćanje tranzitnih taksi koje bi definitivno povećale njegovu nabavnu cenu. Srbija planira i da gradi gasnu interkonekciju sa Bugarkom, Niš – Dimitrovgrad.

Taj gasovod bi svakako bio znača00:00:00jan kao pravac kojim bi se Srbija snabdevala određenim količinama gasa. Međutim, problem predstavlja visoka cena izgradnje te interkonekcije za koju nadležni u Srbiji nemaju para. Postoji nada da će EU iz svojih fondova finansirati taj projekat, ali bar u ovom trenutku Brisel takvu opciju ne garantuje niti nudi. Shodno svemu tome nadležni u Srbiji treba da se intenzivnije angažuju na iznalaženju rešenja. Sa jedne strane tačno je da Srbija ne može da se meša u sukobe „velikih igrača“ ali ne treba ni da sedi skrštenih ljudi. U tom smislu nadležni bi trebalo da agituju za obnavljanje projekta Južni tok čija je izgradnja prekinuta nakon početka sukoba na istoku Ukrajine jer bi izgradnja tog gasovoda Srbiji obezbedila potrebne količine gasa i donelo unosnu zaradu od naplate tranzitnih taksi. Takođe, Srbija bi trebalo ozbiljno da razmisli i u uključivanju u projekat Turski tok jer bi snabdevanje iz tog pravca bilo jeftinije nego sa zapada. Na kraju za Srbiju bi najbolje bilo da poveća svoje budžetske prilive, čega nema bez sprovođenja reindustrijalizacije, pa bi para za izgradnju gasovoda bilo bez molećivog gledanja u Moskvu ili Brisel.