Foto: Z. S. M.Opštepoznata je činjenica da je Dositej Obradović dolazeći u ustaničku Srbiju doneo dve stvari: krompir i kulturu. Krompir se primio. U međuvremenu još smo malo reterirali.
Na onako izmučenu (nikad stvarno primljenu) kulturu, koja je već decenijama na izdisaju i na aparatima udaren je novi „namet na vilajet”. Od 1. januara naredne godine predviđeno je uvođenje „Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi”.
Ovo se odnosi na javne biblioteke (narodne, gradske i opštinske) kojih ima oko 530 u Srbiji a ne „kači” školske i biblioteke fakulteta i Univerziteta, Narodnu biblioteku Srbije i univerzitetske biblioteke. Tarifa po „izdatom” primerku bila bi 15 dinara. Reklo bi se nije nešto al’, „malčice je drukčije u praksi”.
Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava (OORP) koja stoji iza pokretanja inicijative ističe da je to model zaštite autorskih prava kakav se primenjuje u EU (inače je sve kod nas u dlaku k’o u EU) i da taj trošak neće snositi čitaoci. Čak ni same biblioteke, već njihovi osnivači, utemeljivači i finasijeri (dakle, opštine i gradovi).
Pak, stručna bibliotekarsko-knjižničarsko-čitalačka javnost ne da je samo zabrinuta, već je baš sigurna da je to jedan od poslednjih eksera u mrtvački sanduk posrnule i posustale kulture u nas. A, lokalne samouprave jedva će dočekati ovu novu stavku, izdatak sa ionako već opredeljenim budžetima za kulturu koji već odavno nisu ne „letenje na isparenjima” već (iz)umrlo sećanje da su „letenje” i „isparenja” i postojali nekada.
Na broj izdatih/pozajmljenih knjiga kada se sve sabere, suma summarum i baci na papir iznos tarifa izlazi maltene kao budžeti i fondovi namenjeni kupovini i nabavci novih knjiga.
Kako se nezanavljanje bibliotečkog knjižnog fonda neće odraziti na broj čitalaca? Šta, utvrđivaće gradivo? Neke knjige se čitaju dva puta (T. Man „Čarobni breg”). Ili, „otvoriće se” lokalne vlasti još i za ovakav izdatak. Da se ne lažemo – neće. Možda i nemaju – a, i što kaže ona narodna „i da imaju, odakle im”.
Bibliotekarima, koji javno apeluju (to niko i ne pominje) da se ova odluka makar prolongira nije konkretno jasno šta sa autorskim pravima koja su istekla, stranih pisaca, klasika, onih koji su preminuli…? Da ne banalizujemo, ali od pozajmljivanja „Ilijade” i „Odiseje” (ne one „Božanske” B. Dž. Štulića, već običnih) kako će Homer da uknjiži svojih 30 kinti. Zvuči kao kod Palme – ’iljadu dinara za gospođu, dve crvene za gospodina… Doduše, njemu još samo nisu svirali Betoven i Šopen ali D. Marković nije iskazao žaljenje da im calenzi muzički dinar.
Šalu na stranu, iz OORP upozoravaju da ako se autorska prava ne budu štitila uskoro neće imati ko da piše. A, da čita?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
