foto: M.M./ATAImages
Dok je na svečanom otvaranju 58. Bitefa Milo Rau jedan od najvećih reditelja današnjice sa scene Opere i teatra Madlenianum govorio o tome da nam svima prete opasnosti kao što su ekološke katastrofe, da smo svedoci jednog drugog rata – ekonomskog rata koji pretvara čitave države u pustu zemlju, zemlju straha i tuge, publika ga je prekidala aplauzom, povicima „bravo!“ i „ua!“ pogotovo na pomen Rio Tinta.
Ovaj njegov briljantan govor imao je svoju dramaturšku liniju, postepeno je išao do onih kumulativnih mesta koja se tiču nas, koji uslovno rečeno, živimo ovde.
Prisetio se Milo Rau svog putovanja folksvagenom kroz Jugoslaviju i svih onih mesta u kojima se nekada zejednička država raspadala u krvi, tragova NATO bobardovanja, predstave koju je gledao na Bitefu 2014. godine.
Vratio se potom u sadašnji trenutak, rekavši da je ovog puta u Beograd došao sa grčkom tragedijom – Antigona u Amazonu, skrenuvši pažnju da iako njegova predstava govori o problemima sa kojima se suočavaju brazilski zemljoradnici, ista firma – Rio Tinto, koja namerava da iskopava litijum u Srbiji, rabi boksit u Amazonu.
Kazao je da je čuo kako je kancelar Šolc nedavno bio ovde radi promocije iskopavanja litijuma za potrebe nemačke automobilske industrije, da je pozvao Srbe da se žrtvuju za Evropu, za takozvanu „održivu“ energiju.
„Evropa“ znači, naravno – Folksvagen. Raseljavanje 20000 porodica i trovanje plodnog tla za naredne generacije. Da, to je ono što „održivo“ znači – održivo u smrti.”, konstatovao je Milo Rau.
Dodao je da nije ni čudo što u Amazonu postoji izreka „Kad čuješ reč održivo beži koliko te noge nose“, da tamo na knjigama i zastavama piše: „Mi negujemo zemlju i ona neguje nas”.
Podsetio nas je pri kraju svog govora na najpoznatiji citat iz Antigone – “Mnogo je strašnih stvari, al’ od čoveka ništa strašnije nije“
Zamolio nas je da budemo svi kao Antigona da kažemo NE smrtonosnoj ideologiji našeg vremena.
“Borimo se za Lepotu, za Lepotu života, za Lepotu prirode – naše istinske otadžbine”, poručio je Milo Rau.
Publika ga je pozdravila snažnim i dugim aplauzom, svega dvoje ljudi je pokušalo da podstakne druge na stajaće ovacije.
Nije upalilo.
Ohrabrujuće je ipak što je Bitef nastavio da pomera granice i drži do integriteta u svojoj podjednakoj posvećenosti lepoti i protestu, kako je Milo primetio.
Ali nije li eksplozivan govor zaslužio, jaču reakciju kulturne javnosti ovde?
Zar su nas pojeli strah i autocenzura ili nam treba više vremena da procesuiramo ono što nam je Milo poručio?
Ovako sve liči na bio Milo, i onda muk.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
