Izjava ukrajinskog premijera Mikole Azarova izrečena dan pošto je predsednik Viktor Janukovič potpisao niz ugovora sa Vladimirom Putinom – da bi država da ti aranžmani nisu prihvaćeni, bankrotirala – govori o „ili-ili“ situaciji u kojoj se vlast u Kijevu našla. Preciznije, Azarov je rekao da bi katastrofa usledila da se Ukrajina, umesto brojnih ugovora sa Moskvom, opredelila za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
Šta je Ukrajina od Rusije dobila ili treba da dobije? Petnaest milijardi dolara kredita, 33 odsto popusta na gas – sa 300 na 268 dolara na hiljadu kubnih metara – ugovore o podsticanju trgovinske i industrijske saradnje.
Izgleda da je ukrajinska vlast sada osokoljena podrškom Moskve i činjenicom da demonstracije na kojima se zahteva potpisivanje sporazuma sa EU već neko vreme jenjavaju. Poruka upućena opoziciji glasi da „destabilizacija“ neće biti dozvoljena. Optužbe o izdaji nacionalnih interesa su obostrane. Vlada tvrdi da je dogovorom Janukovič-Putin anuliran raniji „izdajnički“ energetski ugovor koji je sa Moskvom sklopila Julija Timošenko. Vitalij Kličko, perjanica opozicije, smatra da je Janukovič Putinu „prodao“ ukrajinsku industriju. Bar je u Srbiji dobro poznato kuda vodi politika zasnovana na „patriotizmu“.
Šta će za Ukrajinu značiti približavanje Moskvi, tek će se videti. Sada je van svake sumnje jedino da je ona postala poprište geopolitičkog sukoba Rusije i Zapada, ma koliko Kremlj tvrdio da „ukrajinski narod“ suvereno donosi odluku o svojoj budućnosti. Kijev je bio pod strahovitim pritiskom obe strane. U ovom trenutku prevagu je odnela Rusija, što ne čudi s obzirom na to da je EU još zaokupljena sama sobom i da pati od nedostatka konzistentne spoljne politike.
Rusija je Ukrajini proricala propast ako potpiše sporazum sa Briselom. EU je na vapaje Kijeva da ukrajinskoj prezaduženoj ekonomiji preti urušavanje odgovorila zahtevom da sa njom potpiše trgovinski ugovor i odlaskom šefice diplomatije Ketrin Ešton među demonstrante da podrži „evropsku perspektivu“. Sličnu poruku je na mitingu u Kijevu preneo i američki senator Džon Mekejn. Ukrajini je između meke moći EU (vrednosti) i tradicionalne tvrde moći Rusije (ekonomski pritisak), opipljiviji „izbor“ bio potonji.
Izvesno je da ova kriza u Ukrajini nije poslednja i da će se tek lomiti koplja između danas krhkog ali dugotrajnog i, pored svega, funkcionišućeg projekta evropske integracije, i maglovite perspektive nekog istočnog saveza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
