Boj u Njujorku: Šta posle usvojene Rezolucije?

Većina istoričara slaže se, međutim, da ne samo da se zvona Notr Dama nisu oglasila u slavu srpske pobede nad Turcima Osmanlijama, na Vidovdan 1389. već da nikakve pobede nije bilo. I to logično obrazlažu činjenicom da su Osmanlije naredna tri-četiri veka vladala nad većim delom današnje Srbije, kao i skoro celim Balkanom.

Opet, pojedinci i dalje veruju u mit o srpskoj pobedi na Kosovu Polju.

Istorija nije egzaktna nauka pa je mnogi tumače po sopstvenom nahođenju ili političkim potrebama, ali čini se da je to slučaj i sa aktuelnim događajima, koje, zahvaljujući modernim tehnologijama, možemo direktno da pratimo.

U četvrtak u Njujorku, na Ist riveru, zgradi Ujedinjenih nacija bio se novi boj.

Istorijski, sličan onom iz 1389. moglo se zaključiti iz reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Nije bio Vidovdan, ali se videlo ko je prijatelj, a ko partner Srba i Srbije.

Rezolucija o genocidu u Srebrenici, koju su predložile Nemačka i Ruanda, usvojena je sa 84 glasa “za”, 19 “protiv” i 68 “uzdržanih” u Generalnoj skupštini UN.

Rezolucijom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici.

Vlasti u Beogradu i Banjaluci slave kao da su Srbi pobedili. Slično pomenutom istorijskom događaju iz 1389. Rezolucija usvojena, ali za ovdašnje vlasti kao da nije pošto je podržale samo 84 zemlje.

Prvo su Srbe pokušavali, nažalost čini se većinu i uspeli, da ubede da ova Rezolucija Srbe proglašava za genocidni narod, što naravno u ovom dokumentu ne piše.

Onda ubeđuju da je Srbija pobedila i da Rezolucija iako usvojena kao da nije.

Rezultat glasanja zaista Vučiću odgovara jer je broj uzdržanih neobično veliki, a umesto više od 100 očekivanih, Rezoluciju podržale 84 države.

Da li to ipak suštinski išta menja?

Možda bi bilo bolje da se Srbija zapita da li su joj važniji glasovi “protiv” Antigve i Barbude, Belorusije, Komora ili Kube od glasova “za” svih bivših jugoslovenskih republika?

Pametna diplomatija se trudi da joj prijatelji budu blizu, a neprijatelji daleko.

Šta posle usvojene Rezolucije?

U Beogradu i većem delu Srbije kiša pada, život se nastavlja.

Nebo nam nije palo na glavu, iako nas je vlast ubeđivala da je reč o jednom od brojnih prelomnih događaja i dana. Kao da kod nas svi događaji i dani nisu prelomni?

Zvona Notr Dama tog junskog dana 1389. nisu zvonila, ali zato jesu zvona na crkvama SPC u četvrtak, 23. maja.

Rezultat glasanja slavio se na ulicama Beograda, slavili ministri i predsednik ogrnuti srpskim zastavama.

Ne može čovek protiv svojih iskonskih navijačkih strasti, čak i kada pokušava da glumi državnika.

I te slike slavlja pokazuju da je Rezolucija o genocidu u Srebrenici potrebna. Ne toliko svetu koliko Srbiji.