Foto: M.O./DanasDavne 1966. godine američki potrošači pokrenuli su bojkot supermarketa zbog velikog poskupljenja hrane. Državne institucije su se uključile u analize, ko zarađuje na grbači naroda, trgovci su se branili da njihove marže ne rastu već da novac uzimaju veleprodavci, stručnjaci su objašnjavali da je loša godina dovela do poskupljenja žita, što je izazvalo lančanu reakciju.
Skoro 60 godina kasnije građanima Srbije, ali i celog regiona, je dojadilo da se iščuđavaju svaki dan kada uđu u prodavnicu i da pišu ljutite komentare na društvenim mrežama zbog poskupljenja. Ponukani akcijom hrvatskih potrošača od prošle nedelje, koji su stupili u bojktot trgovinskih lanaca, na poziv udruženja potrošača Efektiva, juče je organizovan bojkot pet najvećih maloprodajnih lanaca.
Da li je bojkot uspeo ili ne teško je reći, ali su trgovci već reagovali prema dobavljačima, tražeći da se redefinišu uslovi i povećanje cena.
Naravno, svako u lancu od njive do trpeze pokušava da obezbedi sebi što veći deo kolača koji na kraju plaća potrošač.
Kupci vide cene u prodavnicama, a u današnje vreme društvenih mreža, vide i da su isti proizvodi jeftiniji u Rusiji ili Americi nego u Srbiji, i automatski krive trgovce. Najčešće su i u pravu, i dokaz tome su profiti najvećih trgovinskih lanaca poslednjih godina i marže koje ostvaruju.
Međutim, u tom lancu ima još igrača i po pravilu što je igrač jači, zauzima veći deo kolača. Trgovci će pokušati bilo kakvo smanjenje cena da prebace na sitnije dobavljače, čije proizvode ako su nekooperativni, mogu lako da zamene.
Ali kod nekih proizvoda velika riba su proizvođači, recimo mlekarska industrija, proizvođači kafe ili veliki brendovi u konditorskoj industriji koje prosto trgovac ne može da priušti da nema na rafovima.
Kod nekih proizvoda to su moćni distributeri koji zastupaju brojne proizvode iz uvoza i imaju jaču pregovaračku poziciju i od maloprodajnih lanaca.
U ovom trenutku svim ovim se bavi Komisija za zaštitu konkurencije koja od oktobra prošle godine vodi postupak protiv četiri maloprodajna lanca.
Ali istorija rada Komisije ukazuje da i kada se utvrdi povreda konkurencije, kazne više deluju kao packa nego kao ozbiljna poruka.
Zato, čak i ako se pokaže da građani nisu bojkotovali trgovce kao Hrvati prošle nedelje, kada su se kupovine prepolovile, možda naprave dovoljan pritisak na državne organe da se odupru moćnim interesnim grupama.
U svakom slučaju ovih dana vidimo da građani ujedinjeni i solidarni mogu da postignu stvari koje su delovale nezamislivo. Pa zašto se ne bi izborili i za svoj novčanik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
