Bolno zdravstvo 1

Svake godine u inostranstvo ode oko 800 lekara i još više medicinskih sestara, popunjavajući tako korpus od nekih 40.000 ljudi za koliko se Srbija smanji svake godine. Sada, ovaj trend počinje da uzima danak u srpskom zdravstvu.

Posle četiri godine stroge štednje i zabrane zapošljavanja, naše javno zdravlje našlo se između dve vatre: s jedne strane trpi udar spolja, zbog visokih plata koje se nude ovdašnjem medicinskom osoblju i u zapadnim i bliskoistočnim zemljama, dok ga na drugoj strani erodira sama država odbijajući da mladim lekarima popuni rupe koje nastaju odlaskom starijih. Niske plate, nedovoljna ulaganja u opremu i objekte, štednja uvođenjem limita lekarima na broj recepata koje smeju da odobre, analiza koje mogu da zatraže, broja uputa koje mogu da izdaju, pa onda sve veći broj lekova koji se uopšte mogu dobiti na recept, još ranije za vreme Tomice Milosavljevića izbacivanje stomatoloških intervencija iz paketa koje pokriva RFZO, zakazivanje specijalističkih pregleda jedan dan u mesecu i druge „reforme“ – dovele su do toga da je danas u Srbiji čak 70.395 ljudi na listama čekanja za operaciju i pregled.

Podaci koje je Danas na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobio od Instituta Batut o kvalitetu zdravstvene zaštite u Srbiji, oslikavaju sumornu sliku.

Deca čekaju na pregled kod pedijatra u bolnici u proseku po dve nedelje. Na operaciju katarakte se čeka 285 dana. Na veštački kuk preko godinu dana. Pola godine na kardiohirurške intervencije.

Dakle, čovek koji mora da operiše srce u Srbiji u proseku čeka po 184 dana da stigne na red. Koliko ih nikad taj red ne dočeka, ne znamo.

Sigurno koincidentno, na dan kada su Danasu stigli odgovori po upućenom formalnom zahtevu na osnovu zakona, nekolicini drugih medija je stigla vest da država po ovom pitanju namerava nešto da učini. Tačnije – da Ministarstvo zdravlja planira da eliminiše liste čekanja. To su one liste na kojima sada znamo da ima 70.395 ljudi. Zvuči lepo. Ali ako nije puki spin u cilju kontrole propagandne štete, to će dramatično povećati troškove srpskog zdravstvenog sistema. Daleko više nego što je predviđeno državnom kasom. Daleko više nego što deluje ostvarivo. Jer nije sve u novcu, ima nešto i u vremenu. Godine štednje na budžetskoj stavci Ministarstvo zdravlja nanele su štetu koja se ne može popraviti preko noći. Čak i kad bi bilo novca kojeg nema, za zamenu izgubljenog medicinskog osoblja trebaće godine. Osim naravno ako se liste čekanja neće smanjivati „administrativno“. Kao nezaposlenost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari