Da li je na pomolu profilisanje nove političke grupacije? Opozicionog i levog profila čija će početna baza delovanja biti odmetnuti poslanici od DS i SDS u parlamentu Srbije? Za sada svi koje javnost targetira kao aktere te nove političke snage negiraju zajedničko delovanje. Borislav Stefanović demantuje da ima kontakt sa Draganom Đilasom, iz čijeg gradonačelničkog mandata se i dalje pamte besplatni udžbenici i dodaci za trudnice. Janko Veselinović potvrđuje da razmišlja o novom političkom pokretu, ali ne sa Stefanovićem.
Bojan Pajtić negira da Stefanović u DS ima poseban tretman zbog pisanja levog programa, tvrdeći da je teza o raskolu lansirana iz redova vladajućih naprednjaka. Koji su pak prebrojili svega 900 ljudi na mitingu DS-ZZŠ u srcu Šumadije, gde je u subotu održan i Glavni odbor DS, na kome, prema zvaničnoj verziji, nije bilo ni reči o „Borkovom programu“. Ta se polemika sasvim dostupno javnosti razvija pak na društvenoj mreži Tviter, gde kad se pojedinim čelnicima DS spočitaju „leva skretanja“ i da govore „kao penzioneri“, oni kritičarima uzvrate sa „a vi ste bankarska reklama“.
Deo političkih analitičara vrlo je skeptičan u pogledu levog skretanja DS, opisujući tu mogućnost kao bizarno političko samoubistvo. Po toj školi mišljenja, jedina izgledna politika za demokrate je umekšana DSS „i nacionalno i građansko opcija“.
S druge strane ipak moć levice – odnosno ideje jednakosti, bila je istorijski gledano i te kako prijemčiva za ljude u Srbiji. Ukoliko se uzme da je politička budućnost Dačićevih socijalista neizvesna – naprednjaci su vrlo očito predatorski nastrojeni prema biračkom telu SPS, onda bi bilo razumno računati na otvaranje novog prostora na levici. Toliko razumno da je i bivši predsednik Tadić imenom svoje nove stranke – SDS već objavio njegovo zaposedanje.
Međutim, problem sa svim trenutnim levim pokušajima jeste činjenica da svaka leva ideja podrazumeva izvesnu preraspodelu društvenog bogatstva i resursa, i to na štetu establišmenta. Znajući na kakvoj predatorskoj igri bez pravila je aktuelni establišment nastao, teško je poverovati da on svojim ogromnim finansijskim, medijskim, svakako i obaveštajno-bezbednosnim resursima ne bi osujetio takav pokušaj u korenu. Ali možda je Jovo Bakić u pravu. To što izgleda nemoguće ne znači da ne treba probati. Uostalom, ruska sociologija tvrdi da postoji „zgusnuto vreme“, kad sem društvenih zakona na stvarnost utiču i lične odluke. Videćemo da li je to tačno, odnosno preciznije, ima li ličnosti kadrih za to.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
