I pored veoma burnog vikenda – ubistava Nemcova i Opačića – lavinu komentara u srpskoj javnosti izazvao je ruski reditelj Aleksandar Sokurov. Tačnije njegovi komentari nakon što mu je uručena nagrada za doprinos filmskoj umetnosti na beogradskom Festu. Sokurov se, čini se, nije baš učtivo poneo prema domaćinima, te je izneo niz spornih stavova. Ali izjava da „Rusi Srbe smatraju braćom, ali Srbija nikad nije podržala Rusiju ni u jednom njenom konfliktu“, najviše je ujela za srce brojne rusofile među građanima Srbije.
Sigurno je da proslavljeni reditelj zna da Srbe i Ruse povezuju slovenski koreni, pravoslavlje, savezništvo u Prvom i Drugom svetskom ratu… Ipak, uvaženi reditelj je nastavio sa opaskama, poput one da su „Rusi naivni i u svim ljudima žele da vide braću“, preko retoričke zapitanosti – „da li je Srbija ikada pomogla Rusiji“, pa sve do zaključka da se to nikada nije desilo, ni u politici, ni u istoriji, te da ne treba biti u zabludi. O bratstvu dve, moglo bi se reći tradicionalno povezane zemlje, Sokurov tvrdi da se „ne može se govoriti“. S njim se sigurno ne bi složila većina Srba, koji, a to nije tajna, čvrsto stoje uz Moskvu.
„Istorijska i politička činjenica je da Srbija nije podržala Rusiju ni u konfliktu sa Čečenijom, ni sa Gruzijom, niti u bilo kom drugom njenom sukobu“, napomenuo je proslavljeni reditelj, te izrazio veliko iznenađenje da su njegovi filmovi cenjeni u Srbiji. Srbi sigurno ne idealizuju bonton, ali ne bi bilo loše da stalno podsećaju sebe i druge na narodnu umotvorinu: „Zna se kako se ponaša u gostima“. Naročito ako primite nagradu od domaćina.
Recimo, Sokurov kaže da se ne može govoriti o bratstvu ni između Rusije i Ukrajine, te da je za njega mržnja Ukrajinaca prema Rusima „uvek bila neprijatno saznanje“. Upravo ovde se vidi paradoks jer nastavlja rečima da su „njegov način rada, mišljenje i znanje bazirani na humanosti i evropskom, a ne ruskom obrazovanju društvenog smera, kao i na evropskoj kulturi, iako je on po karakteru Rus“.
„Ne bih mogao da živim samo od ruskog kiseonika“, dodao je Sokurov, istakavši da su na njegov opus uticali brojni evropski i ruski pisci, umetnici i filozofi, među kojima Dikens, Džojs, Flober, Čajkovski i Hajdeger. Ovdašnja javnost je i te kako bila i jeste pod uticajem značajnih ruskih mislilaca i umetnika. To nije sporno. Ali je sporan, što se može videti iz brojnih komentara na medijima i društvenim mrežama, odnos Rusije prema NATO bombardovanju Srbije 1999. Čini se da ništa ne pada teže Srbima rusofilima, ali i kritičarima Moskve, od toga da je Srbija u tom trenutku od Rusije dobila samo jednu ikonu, koja je stigla kao duhovna podrška. Međutim, kakva god bila, neosporna je povezanost Srbije i Rusije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
