Bregzit i kazna

Pošto mu je britanski ambasador svečano uručio obaveštenje o pokretanju tog procesa, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je izjavio da EU neće kažnjavati Britaniju. Ali da li je EU uopšte u situaciji da bilo koga kažnjava, a posebno Britaniju?

Britanska premijerka Tereza Mej je u parlamentu kazala, u slavu Bregzita, da će granice Britanije ići dalje od EU. Dakle, Britaniji je unija u kojoj je provela više od 40 godina bila mala. U tom proslavljanju Bregzita ima dosta nostalgije za „imperijom u kojoj sunce nikada ne zalazi“. Birači su tako odlučili.

U Londonu ističu da izlazak Britanije iz EU ne znači i napuštanje Evrope. Britanski zvaničnici kažu da se i njihovo interesovanje za Balkan nimalo neće smanjiti. Na žalost, ili na sreću, Balkan po tradiciji mnogim stranim umešačima ponovo postaje zanimljiviji od nekih drugih delova sveta.

Britanski interesi ostaju isti. Kada je zimus posetila Donalda Trampa u Vašingtonu, Mej je bila više nego jasna. Britanija ide iz EU, ali transatlantska veza mora da ostane jaka. Ispalo je nekako da je baš britanska premijerka ubedila Trampa da bude, prema njenim rečima, „100 odsto za NATO“. Ipak, Tramp je u međuvremenu nastavio da udara packe saveznicima koji, iz njegove vizure, neće sebe da brane, nego to navodno mora da radi Amerika.

Možda se Vladimir Putin radovao Bregzitu, ali britanska politika prema Rusiji ostaje potpuno ista. Šef Forin ofisa Boris Džonson je prema Kremlju, stiče se utisak, kritičniji nego njegovi nepopulistički prethodnici. Odnosi Britanije i Rusije kroz istoriju možda su najbolji primer značaja geopolitike.

London i Brisel imaju dve godine da se dogovore, odnosno da sprovedu „tvrdi Bregzit“ koji podrazumeva da Britanija ne može imati pun pristup jedinstvenom evropskom tržištu niti može biti deo carinske unije – što je Tusk verovatno imao na umu kada je rekao da je Bregzit Britaniji dovoljna „kazna“.

Do kraja pregovora – ko živ ko mrtav, a iskušenja za EU su ogromna. Mogući sudbonosni izazov sledi već 23. aprila, pa 7. maja kada se održava prvi, pa drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj. Pobedi li Marina le Pen – zvuči otrcano ali je to teško osporiti – više ništa neće biti isto.