Bris i Dušan

Da li je navijač francuskog Tuluza skočio sa žardinjere, kako kaže prolaznica koja je pozvala Hitnu pomoć, što je zabeleženo na snimku? Ili je to učinio preko ograde, jer se u iskazu radnika obezbeđenja, koji je sad predat sudu, ne pominje žardinjera? Da li bi svedočenje tog radnika, inače penzionisanog policajca, da je uzeto u obzir na sudu, oslobodila optužene? Da li je to sada dovoljno za novo suđenje, iako postoji pravosnažna presuda? Da li zaista postoje snimci kamera sa lica mesta, koji bi potvrdili da su Tatona tukli drugi mladići koji nisu osuđeni?

Da li je grupa od 14 navijača Partizana, osuđenih na ukupno 122 godine zatvora, optužena nasumično, pošto je među njima i mladić čiji je alibi to što mu je u vreme zločina saobraćajac pisao kaznu za nepropisno parkiranje? Konačno, da li je zbog političkih razloga prekršena pretpostavka nevinosti, kako se tvrdi u dokumentarcu koji je ovog leta prikazan u nekim beogradskim bioskopima? Gotovo u isto vreme na internetu su se pojavili autentični snimci brutalne tuče dve navijačke grupe u bašti i na parkingu Sava centra, u kojoj je upucan mladi navijač Rada Dušan Grijak.

Nažalost, svima koji se prave da bi lakše podneli da se simbol borbe protiv navijačkog divljanja zove recimo Dušan, a ne Bris, moraju da budu svesni da manipulišu sa cenom ljudskog života. I da je sa tog stanovišta svejedno da li je reč o Dušanu ili o Brisu, da li je ovaj drugi u panici pred gomilom sam skočio, ili je ovog prvog neko (ne)namerno ustrelio. Da nije bilo razjarenih gomila, njih dvojica bi danas bili živi, sutra bi se oženili, imali decu…

Sve ono što će osuđeni, uprkos kaznama od kojih je najduža 15 godina, imati priliku da imaju. Kazna, sem što osuđenima omogućuje da se iskupe i da možda zasluže raniji otpust, ima i svrhu prevencije – da se sačuvaju mladi životi i da se suzbije nasilje. A to je moguće samo ako poštovanje suda i države bude iznad stalnog osporavanja njihove nesavršenosti. Inače, ostajemo svi prepušteni zakonu rulje.