Brisel pa izbori

Funkcioneri demokrata iz bivše vlasti biće hapšeni “na dnevnoj bazi”, a njihov lider Đilas isto tako žigosan u tabloidnoj štampi, pri čemu će opozicione DS, LDP i DSS brujati o potrebi za vanrednim izborima kao da će ih oniisprovocirati. A neće.

Izbore će doneti neodrživost sadašnje vlade – to što je njen prvi čovek formalno drugi i to što ovakva vlada jednostavno nema reformski potencijal. Uslovi za raspisivanje izbora će se steći nakon što Zapad verifikuje punu primenu Briselskog sporazuma. Dakle, poslednjih dana decembra ili u januaru, zvaničnim početkom pregovora o pristupanju EU. To da li ćemo na glasanje za novi saziv Skupštine Srbije, odnosno za novu preraspodelu institucionalne moći, ići u februaru, martu, aprilu ili maju manje je važno. Mada, naravno, svaki problem treba rešavati što pre. Dok metastaza ne zahvati ceo organizam. Ako već nije.

Nije Srbija jedina kojoj slede izbori. Izbore će imati i Kosovo. Lokalne ovog novembra, a parlamentarne verovatno na proleće. Hašim Tači dugo nije bio u težoj situaciji, kao što ni njegovom srpskom kolegi Dačiću, pritisnutom između Kosova, “Banane” i nezadovoljnika u SPS, nije baš lakše. Pa se Tači ponaša kao svaki balkanski moćnik u sličnoj situaciji, kao donedavno Đukanović na primer. Dolazak izbora koristi za populističko zatezanje odnosa s Beogradom. Još nije jasno, a možda se razjasni nakon nove runde “dijaloga” sa Eštonovom u ponedeljak, kome je sve i zašto iz Beograda zabranjen ulazak na Kosovo.

U svakom slučaju, raspetljaće se ta kriza. Ovako ili onako. Jer, i Tačiju i Dačiću, i Prištini i Beogradu, uspeh Briselskog sporazuma je neophodan. Kao i Evropi, uostalom. Dvojica premijera će koristiti otvorena nacionalna (“međudržavna“) pitanja za predizbornu kampanju, ali će znati gde treba da stanu. Što bi rekao Tadić, gde je crvena linija.

Pa na izbore.