Okupljanje lidera Zapadnog Balkana u Briselu na „neformalnoj radnoj večeri“ kod visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini imalo je simbolički značaj za „gašenje verbalnih požara“ koji su se ponovo rasplamsali u ovom „trusnom“ regionu.
Među pozitivnim signalima izdvaja se javno izvinjenje mandatara za sastav makedonske vlade Zorana Zaeva srpskom premijeru Aleksandru Vučiću za nedavno „etiketiranje“ Vučića kao „nacionalističkog vođe koji se deklariše kao lider u regionu“.
Podjednako važno jeste reagovanje predsednika Vlade Srbije na takve poruke, budući da je Vučić prokomentarisao da je sve što je rekao Zaev „bilo korektno“ i da Srbija „želi da veruje“ da će Makedonija zaista biti neutralna prilikom glasanja o eventualnom članstvu Kosova u Unesku. S druge strane, odnosi Beograda i Prištine bez sumnje ostaju pitanje koje zadaje najveću glavobolju zvaničnicima Unije. Brisel i dalje čeka na sprovođenje dogovora poput onog o formiranju zajednice srpskih opština, a dodatnu senku na proces normalizacije odnosa, što predstavlja nužan preduslov za prijem Srbije u „evropsku porodicu naroda“, baca očekivani izbor Ramuša Haradinaja za novog premijera nakon što narednog meseca budu održani prevremeni izbori na Kosovu.
Teško je zamisliti da će briselski pregovori biti prekinuti jer bi takav scenario predstavljao neuspeh i za EU, koja posreduje u razgovorima, ali moguće je da će u kratkom roku biti pokrenute teme koje će primorati zvanični Beograd da donese teške odluke, odnosno da pređe „crvene linije“. Istovremeno, Haradinaj, koji u aktuelnoj izbornoj kampanji preti da će „pripojiti Kosovu trećinu Srbije ako Beograd ne izbriše KiM iz Ustava“, svakako će morati da u izvesnoj meri stiša „izazivačke tonove“, ukoliko zaista preuzme čelnu funkciju u kosovskoj vladi, budući da EU, od koje Priština priželjkuje da dobije viznu liberalizaciju, ne želi da sluša „ratnohuškačke“ priče.
Pored pokušaja da se razmrsi „kosovski čvor“, veliki izazov biće pronalaženja načina da se u doglednoj budućnosti poprave odnosi na liniji Beograd – Tirana, koji su pogoršani nakon obnavljanja priča o „velikoj Albaniji“. Iako je prošle godine izgledalo da su Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama uspostavili gotovo prijateljske odnose, od čega bi imali koristi građani obeju država, sada se stiče utisak da će još mnogo vode poteći pre nego što Srbija i Albanija uistinu ostave po strani prošlost. Imajući u vidu težinu nedaća sa kojima se suočava Zapadni Balkan, neophodno je da EU počne agilnije da radi na pomirenju među susedima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
