Bronks u Novom Sadu

Deca i tinejdžeri se tuku mačetama i noževima, te biju profesora zato što im liči na homoseksualca, a i kako su rekli u istrazi, da bi se malo zabavili, sve to zato što je policija loše organizovana, tvrde političari. U policiji pak istrajno navode da nije do njih, nego da nema političkog dogovora. Prema tim navodima, preciznije, još se nije našao policajac koji bi poput Srđana Grekulovića u Nišu (manje je poznato da se on prethodno time bavio i u Zaječaru i u Jagodini) zaveo prvo red u policiji Novog Sada. I to čovek koga bi podržale najmanje dve suprotstavljene političke struje koje kontrolišu bezbednosni aparat u zemlji, i koji bi stoga mogao da balansira u „interesu reda i mira“.

Dok reda i mira imaju sve manje, Novosađani se na internet-forumima pitaju šta im se to desilo i kako se to „Novi Sad pretvorio u Bronks“. Nude različite teorije – od nedostatka poštovanja autoriteta do prevelike autoritarnosti među omladinom, medijske popularizacije antiheroja i time i nasilja, te opštim raspadom vrednosnog sistema… Ali iz svih tih priča provejava osećaj bespomoćnosti, onako kako je to rekla Branka Bežanov, podnoseći ostavku na mesto predsednice Saveta za javni mir i bezbednost gradske skupštine.

Taj osećaj kao i strašnu zebnju ko će sledeći biti povređen ili opljačkan, građani nisu zaslužili, uprkos floskuli kakav narod takva i vlast, odnosno i policija. Jer, ta fraza odavno ne važi u Srbiji, gde je mnogo tačnija tvrdnja da je vlast nalik eliti, odnosno pseudoeliti, za koju svi znamo kako je nastala poslednjih dvadesetak godina. I od njenih ćemo pripadnika i ubuduće slušati da će problem biti rešen, rezultati istrage objavljeni, ili imenovanje izvršeno „sledeće nedelje“ ili u ranijem stilu rečnika devedesetih – „malo sutra“.