Budžet dobar, život loš

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da,ali o tim problemima se trebalo misliti puno ranije i polako ih rešavati ,ovako preko noći baš neće moći ,veliki je to broj radnika.

2. Lako je sada kritikovati i traziti..ali ja vise ne znam kome nije jasno koliko nam je privreda unstena i koliko nam treba vremena da je povratimo…svako normalan zna da je stednja jedini spas…

3. Javna preduzeca su nasledjen problem koji ne moze lako da se resi.Planira se resenje problema za RTB Bor koji pregvise kosta drzavu.

4. Budzet je razvojni, ekonomican, najbolje uradjen ikada, tako da ce se osetiti i boljitak zivota svih gradjana Srbije.

5. Kako bi budžet bio dobar kada je skrivena kompletna restitucija. U narenoj godini neće biti rešen ni jedan predmet povratka imovine po zakonu.

6. Potemkinova statistika

   Kako je moguće da su statistički podaci sve bolji, a stanje u privredi i društvu sve lošije?

   Potemkinova statistika

   Izveštaj APR-a o poslovanju privrede za 2014. godinu zavredio je svaku pohvalu. Njime je dokumentovano potvrđeno katastrofalno stanje u poslovanju privrede. Statistička pouzdanost ovog izveštaja počiva na činjenici da su analize vršene na osnovu podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja. A onda šok za 2015.

   enja se statistička baza za analizu tako što se sada analiza vrši na osnovu zbirno obrađenih podataka za "statističke i druge potrebe". Iz baze podataka izostavljeni su podaci 32.000 (od 122.000) preduzeća koja nisu ni predala završne račune. I počinje finansijska bajka; privreda je uspela da gubitke od 132.618 miliona dinara u 2014. pretvori u pozitivan finansijski rezultat od 143.790 miliona dinara u 2015. Dakle, 276.408 miliona dinara ili oko 8% BDP-a. Nijedan podatak iz ovog izveštaja ne može se smatrati relevantnim sve dok za četvrtinu najlošijih preduzeća ne postoje podaci.

   Kreativna statistika pokazuje svoju maštovitost i na obračunu prosečnih plata. Tako se tvrdi da je prosečna plata oko 45.000 dinara. U izjavi za Politiku direktor Zavoda za statistiku kaže da u obračun prosečnih plata nisu uzeta u obzir primanja preduzetnika i zaposlenih kod njih zato što su ti podaci nepouzdani!? Napomenimo, procenjeni broj preduzetnika, prema podacima istog Zavoda je 232.765, a zaposlenih kod njih 236.359 – ukupno 469.124 plata. Svi su pravno registrovani i u zakonskoj obavezi da plate isplaćuju preko računa. Zašto su podaci o preduzetnicima nepoželjni za statistiku kad se obračunavaju prosečne zarade? Ako bi podaci o zvanično isplaćenim platama preduzetnika i zaposlenih kod njih ušli u bazu obračuna prosečne plate, njen iznos ne bi bio veći od 32.000 dinara. Utisak da se jedan deo plate isplaćuje u kešu i da veliki deo preduzetnika ne može isplatiti ni najnižu cenu rada, ne može biti razlog da se najveći deo statističkog uzorka izbaci iz analize.

   O realnoj stopi nezaposlenih nije moguće steći ni približan uvid. Anketa o radnoj snazi ima potpuno nepouzdane baze podataka. Neki podaci u prošlosti su preuveličani, drugi umanjeni. Tako se ispostavi da se broj angažovanih na poslovima pomoći trećim licima u kući poveća 100 odsto u jednom mesecu ili za 24 odsto broj zaposlenih u poljoprivredi. Lice koje je i neformalno angažovano jedan dan u sedmici ne vodi se kao nezaposleno. I, na kraju, koliko god zafali do optimističkih 15 odsto nezaposlenih, prevali se na poslovno angažovane u sivoj ekonomiji, iako za taj način poslovanja ne postoje ama baš nikakvi relevantni podaci.

   I da zaključimo: stanje u privredi je katastrofalno. Prosečna plata ne prelazi 32.000 dinara, a stopa nezaposlenih je oko 22 odsto. Iznositi fingirane statističke podatke u ime jeftine političke propagande nanosi ogromnu štetu državi, građanima i privrednicima. Svi oni donose odluke na osnovu zvanične statistike.

   Zvanična statistika se poslužila predškolskom logikom skupova: ako se iz korpe sa jabukama izbace trule, ostaće samo dobre.